Култура и закони

15. априла 2019.

Ауторке: др Маша Вукановић и др Ана Стојановић

„Култура и закони – о актерима управљања и о културном наслеђу“ је монографска студија настала на основу резултата истраживачког пројекта „Закони и култура“. Пројекат је покренут с обзиром на резултате наших претходних истраживања (Vukanović 2011 , Vukanović 2013, Vukanović i Stojanović 2014 , Vukanović i Stojanović 2015, Stojanović 2018 KULTURA br. 160) према којима правни оквир у Србији носи низ изазова за спровођење културне политике. Правни оквир, поред Устава и ресорних закона из културе, чине и прописи из домена економије (порески закони, Закон о буџетском систему, Закон о јавним набавкама), рада и запошљавања, социјалне сигурности, образовања, просторног планирања, државне управе и локалне самоуправе. Одлуке које се доносе у смеру имплементације јавних политика морају имати правни основ те се може рећи да су закони базичан инструмент спровођења и културне политике. Међутим, однос права и културе је комплексан, узајаман и интезиван толико да се може направити и паралела: Култура је хирург а законодавац анестезиолог .

Комплексност односа права и културе наслућује се већ из прве широке, антрополошке, дефиниције културе коју је 1871. године дао етнолог и антрополог Едвард Тејлор назвавши културу свеобухватном целином и наводећи право и морал међу њеним деловима. Каснија антрополошка истраживања показивала разноврсност спона права и културе, истичући и везе права и упражњавања моћи (Gerc, Greenhouse, Gessen, Павковић и Наумовић и др.). То је одјека имало и у студијама права. Мезеј (Mazey 2001) је истакла да је закон „и произвођач и објект културе. Уопштено говорећи, закон обликује индивидуални и групни идентитет, друштвене праксе и и значење културних симбола, али све те ствари [култура у свом мноштву манифестација] такође обликују закон јер мењају оно што је друштвено пожељно, политички изводиво, правно легитимно.“

Анализа правних аката (устава, закона, уредби, правилника, решења и других докумената), и њихово сагледавање у односу на време када су доношени и како су допуњавани, делимично или потпуно мењани, сведоче/говоре о друштвеним променама у прошлости чији се исходи налазе и у садашњости. Узимајући правну етнографију као основу методолошког приступа, фокусирале смо се на прављење својеврсне временске ленте у којој анализа садржаја правних аката сугерише могуће одговоре на питања када и како се етаблирао систем управљања чији је део ресор културе, те систем заштите и очувања културног наслеђа. Почетна тачка у тој временској ленти је 1945. година, када је и на простору Југославије завршен 2. светски рат а у Југославији и Србији, као њеном делу, успостављало републиканско уређење државе. Групни разговори са представницима јединица локалне самоуправе те представницима установа заштите (музеја, завода за заштиту споменика културе и архива) омогућили су стварање тачке пресека у савременом тренутку.

Савремене јавне политике базирају се на чињеницама а чињенично стање у садашњости у многоме јесте исходиште интенција и акција из прошлости. Студија „Култура и закони (о актерима управљања и о културном наслеђу)“ представља приступ квалитативној анализи утицаја регулативе, све важнијем аспекту у дизајнирању и имплементирању савремених јавних политика. Публикација је објављена на ћириличном писму у штампаној форми, а доступна је овде.

Осим тога, с обзиром на то да је Србија пре но што је 2006. године постала самостална држава, била република у саставу савезне државе федералног карактера (Југославије), анализиран је садржај и савезних прописа. Модели развијани на савезом нивоу пројектовали су се на нивоу свих република. Стога је студија „Култура и закони (о актерима управљања и о културном наслеђу)“ потенцијално значајна и подстицајна за истраживаче културе из других некада југословенских република. Публикација на латиничном писму и са резимеом на енглеском језику је доступна у електронској форми овде.

Најзад, студија „Култура и закони (о актерима управљања и о културном наслеђу)“ је значајна за истраживаче ван простора Балкана који су заинтересовани за то поднебље. Опширнији резиме студије на енглеском језику је доступан овде.

Контакт

Адреса
Риге од Фере 4, Београд
Телефон
+381 11 2637 565
Факс
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка