Projekat „Kulturno – umetnički amaterizam 2012“ koncipiran je na osnovu istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Kulturno – umetnički amaterizam. Snaga kulture“ koji je realizovan 2011. godine. Sumirano, projekat „Kulturno – umetnički amaterizam. Snaga kulture“ je ukazao na potrebu da se izvrši svojevrsna SWOT analiza vezana za kulturno – umetnički amaterizam u Srbiji. Pritom treba naglasiti da su u okviru projekta „Kulturno – umetnički amaterizam. Snaga kulture“ identifikovane prednosti kulturno – umetničkog amaterizma, odnosno zašto je kulturno – umetnički amaterizam važan ne samo za razvoj kulture već i za razvoj društva u celini. Takođe, obrađeni su podaci prikupljeni okviru istraživanja lokalnih i okružnih kulturnih politika i na osnovu njih identifikovani su praktični problemi sa kojima se amateri u Srbiji suočavaju (prostor, finansije, ljudski resursi, praktično ne funkcionisanje krovne organizacije na nivou republike, nejasni kriterijumi raspodele sredstava i “favorizovanja” amaterskih društava). Imajući to na umu projekat „Kulturno – umetnički amaterizam 2012“ je bio fokusiran na mogućnosti za kulturno – umetnički amaterizam i pretnje koje se nalaze pre svega na putu rešavanja praktičnih problema i ostvarivanja mogućnosti.
Metodologija istraživanja podrazumevala je grupni razgovor sa predstavnicima amaterskih društava te elektronski poslate upitnike stručnjacima i predstavnicima državnih organa i organizacija koje se bave (ili se mogu baviti) kulturno – umetničkim amaterizmom. Originalna ideja bila je da se organizuje grupni razgovor i sa predstavnicima ustanova, organizacija i stručne javnosti koji nisu per se iz sveta amaterizma ali je nakon jednog pomeranja na zahtev pozvanih i potonjeg neodazivanja na dogovoreni sastanak većine učesnika metodologija prilagođena novonastalim uslovima.
Nalazi:
Sa svoje strane amateri ukazuju na probleme kao što su nedovoljna / neadekvatna prepoznatost od strane donosioca odluka i s tim u vezi nemogućnost primene primera dobrih praksi u rešavanju praktičnih problema jer to zavisi od naklonosti lokalnih vlasti i njihove spremnosti da podrže amatere, poklanjanje veće pažnje (posebno od strane Republike) elitnoj nego narodnoj umetnosti, velike razlike u odnosu selo grad, nejasno istaknuti kriterijumi raspodele sredstava, itd.
S druge strane, neodazivanje na zakazani razgovor predstavnika ustanova, organizacija i stručne javnosti koji nisu per se iz sveta amaterizma potvrđuje da je kulturno – umetnički amaterizam i dalje na marginama interesovanja. Ipak, elektronski poslati upitnici stručnjacima rezultirali su sugerisanjem konkretnih mogućnosti (na primer mogućnosti bližeg povezivanja amaterskih društava sa kreativnim industrijama), ali i ukazivanjem na sušastvene probleme u kulturnoj politici koje se reflektuju i na amaterizam. Konkretnije, reč je o tome da u ovom trenutku kulturna politika konceptualizovana tako da se vrednuje spoljašnja kultura oličena u nastojanjima da se bude efikasan dok se unutrašnja kultura ne vrednuje, odnosno ne sprovode se evaluacije efektivnosti. Tako konceptualizovana kulturna politika pak rezultuje i time da sami amateri imaju poteškoća pre svega u uviđanju sopstvenih šansi. Sa svoje strane, i u razgovoru sa predstavnicima amaterskih društava i u intervjuu sa predsednikom Saveza amatera Srbije istaknuto je da su amateri kao svoj glavni adut počeli da vide kvalitet – kvalitet rada sa članstvom i kvalitet izvedbi na raznovrsnim manifestacijama; kvalitet kao proizvod sa kojim se amateri mogu naći ne samo na tržištu kulture već i na tržištu obrazovanja, turizma, istraživanja. Dalje, i amateri i stručnjaci se slažu u tome da je neophodno da država a ne samo lokalne zajednice podrže amatere i to pre svega rad krovne organizacije, Saveza amatera Srbije. Iskustva posebno Hrvatske i Slovenije, ali i Austrije i Švajcarske pokazuju da se podrška amaterima pruža sa svih državnih nivoa. Iako je finansijska podrška bitna, u Srbiji se posebno ističe potreba za pomoći u restrukturiranju ove organizacije i upoznavanju kako rukovodstva Saveza amatera tako i samih amaterskih društava sa savremenim principima menadžmenta u kulturi.
Rezultat projekta je objedinjena publikacija u kojoj su istaknute prednosti, slabosti (praktični problemi), mogućnosti i pretnje (sušastveni problemi) u vezi sa kulturno – umetničkima amaterizmom u Srbiji. Drugi deo publikacije (dodatak) čine iskustva u oblasti kulturno – umetničkog amaterizma u četiri Srbiji geografski, demografski i kulturno bliske države: Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji i Švajcarskoj.
