Мато Уљаревић је веома инвентиван аутор, са изразитом поетичком самосвијешћу. Он махинално и ефектно региструје свакодневицу, нотира њене апсурдне црте и ситуације, критички „хвата” стварност – али је истовремено игриво „отуђује” и контекстуализује, због чега његови лирски записи зраче вишесмисленом и привлачном неодређеношћу.
Прва збирка пјесама не мора бити прецизна најава снаге и ширине будућег стваралаштва, али се баш у њој врло често назиру обриси аутентичног дара. У пјесничком рукопису Мата Уљаревића прилично јасно одзвања и она типично тадићевска горко-иронијска нота, којој дугујемо неке од понајбољих пјесама српске данашњице.
Желидраг Никчевић
