Књига Барбаре Панић, кустоса Јеврејског историјског музеја у Београду „Споменичко-меморијални комплекс Јеврејског гробља у Београду“ представљена је данас у Заводу за проучавање културног развитка. О књизи су говорили Војислава Радовановић, директор Јеврејског историјског музеја; Барбара Панић, аутор, кустос Јеврејског историјског музеја; проф. др Никола Шуица, Факултет ликовних уметности и др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка.
„Јеврејско гробље у Београду представља највећу јеврејску меморијално-споменичку целину у Србији. Простире се на површини од 12.748 квадратних метара и обухвата споменички фонд од преко 4.000 надгробних плоча. Након готово потпуног уништења београдске јеврејске заједнице у Холокаусту, гробље је остало једно од најважнијих сведочанстава о њеном постојању. До Другог светског рата носило је назив Ново гробље и било је у власништву Црквено-школске јеврејске општине сефардског обреда. Служило је пре свега за потребе сахрањивања Јевреја сефардске провенијенције, са повременим укопима припадника Ашкенаске јеврејске општине“ стоји на почетку ове двојезичне монографије на српском и енглеском језику Барбаре Панић, чији је издавач Јеврејски историјски музеј у Београду.
