У тој проживљеној пикторалности читалац повремено наилази и на језгра, заметке фабула, односно догађај, aгенс што зачиње песму као емотивни, интуитивни и рационални одговор песничког ја на промену у бићу коју је тај догађај изазвао.
Посебан квалитет ове збирке (и ту сматрамо да је и сама насловна реч нарочито срећно изабрана) јесте њена лексика. Разговорни тон највећег дела песама заправо је мимикријски оквир из кога се отимају, просијавајући новим значењима, речи из различитих регистара – жаргонског, архаичног, научног, па и самог поетског – представљајући тако и функционално разгранавање тока песме колико и њен позамантеријски, украсни елемент.
Недељка Бјелановић
