KULTURA I DIPLOMATIJA TREBA DA NASTUPE ZAJEDNO

29. November 2022.

Veliki javni panel pod nazivom „Kultura i diplomatija” doneo je brojne ideje i preporuke kako unaprediti kulturnu diplomatiju Srbije sa osvrtom na aktuelne odnose u spoljnoj politici, koje su zaintrigirale beogradsku publiku značajnog panela u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) održanog u Domu omladine. Mišljenja su razmenili stručnjaci iz različitih oblasti, a moderator panela bila je dr Aleksandra Kolaković, istoričarka, viši naučni saradnik sa Instituta za političke studije, priređivač temata „Kultura i diplomatija” u časopisu Kultura.

Naučni savetnik Instituta društvenih nauka u Beogradu Ognjen Pribićević istakao je da živimo u vreme neverovatnih promena i da je u svetu tehnološkog razvoja diplomatije izuzetan značaj dobila kultura „Kroz velike zvezde naše kulture, filma, muzike i mode, možemo puno da postignemo”, naglasio je Pribićević.
Nemanja Radonjić, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu je podsetio na važnu činjenicu da je socijalistička i nesvrstana Jugoslavija imala razvijenu kulturnu diplomatiju prema zapadu, jer je prvi zadatak bio da se izdvoji od ostalih istočnih zemalja. Nadovezala se profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Nevena Daković istakavši da je Jugoslavija u prošlosti kandidovala mnoge filmove za Oskara koji su tada predstavljali važan iskorak u svet: „danas, savremena Srbija drugačije koristi kanale meke moći, u želji da brendira nacionalni identitet.“

Najuspešniji akter u korišćenju meke moći nakon Drugog svetskog rata su Sjedinjene Države zaključio je stručnjak Instituta za političke studije Mladen Lišanin, toliko da „vekovima glavni stubovi ruskog prisustva književnici i kompozitori, nisu pomogli da se spreči da se zapadno javno mnjenje okrene protiv Rusije“. Ivana Vesić, viša naučna saradnica Muzikološkog instituta SANU, ocenila je da je moć kulturne diplomatije ipak ograničena, posebno kada se radi o odnosima u regionu. „Moramo imati jasan stav i poziciju prema sebi da bi ostvarili efekte i u domenu kulturne diplomatije”, navela je Vesić.
Ljiljana Rogač Mijatović navela je da Srbija nije uspela da izgradi koherentan sistem kulturne politike i da joj i dalje nedostaju sistemska rešenja i dugoročan pristup, ali da se na tom polju uveliko radi.

Kadidatura Srbije i grada Beograda za organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027 na Generalnoj Skupštini Međunarodnog biroa za izložbe u Parizu, istaknuta je kao dobar primer na koji način je najbolje povezati kulturu i diplomatiju.

Učesnici su se složili da je značaj ovakvih javnih panela izuzetan, jer jedino razmena mišljenja može sistematski pokrenuti dijalog i unaprediti istraživanja kulturne diplomatije, kako bi se došlo do novih ideja na planu spoljnopolitičkih i kulturnih strategija. Preporuka je da se širom sveta otvaraju srpski kulturni centri, koji će svojim delovanjem doprineti trajnom razvijanju kulturnih odnosa kroz konkretne projekte, programe i razmene, pritom je važno iskoristiti i mogućnosti naučne zajednice koja predstavlja jedan izuzetan resurs na ovom polju.

Kontakt

Adresa
Rige od Fere 4, Beograd
Telefon
+381 11 2637 565
Faks
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка