Nastavak kontinuiranog rada na projektu "Kulturna participacija i kulturno nasleđe" tokom 2019. god

22. November 2019.

Projekat „Kulturna participacija i kulturno nasleđe“ za cilj ima da mapira i istraži modele rada sa decom i mladima u okviru programa ustanova i organizacija u kulturi. Rezultati terenskog istraživanja smeštaju se u razvojnu bazu podataka „Kultura i druge dečje igre“.

U 2019. godini istraživački akcenat je stavljen na dramsko stvaralaštvo dece i mladih u okriljima amaterskih pozorišta, polivalentnih centara za kulturu i škola glume naročito u manjim gradovima i opštinama u Srbiji. Razlog fokusiranja na manje sredine leži u tome što u njima deca i mladi imaju manje mogućnosti da na planu recepcije participiraju u kulturnom životu u odnosu na veće centre poput npr. Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca i Subotice (gde postoje i profesionalna pozorišta koja su profilisana ka deci i mladima) te da aktivno učestvuju u produkciji kulturnih sadržaja pri čemu se imalo na umu da aktivna participacija u produkciji sadržaja u detinjstvu i mladosti dugoročno utiče na otvorenost i zainteresovanost za učešće u kulturnom životu u odraslom dobu.

Tokom istraživanja identifikovano je 38 amaterskih pozorišta sa dečjom i/ili omladinskom scenom uključujući i škole glume koje na festivalima dečjeg i omladinskog dramskog stvaralaštva učestvuju predstavljajući polivalentni centar za kulturu u gradu/centru opštine. U ovaj broj uključena su i amaterska društva i druga udruženja u kulturi čija je primarna delatnost vezana za pozorišno stvaralaštvo iz Beograda i Kragujevca.

U pogledu metodologije istraživanje se prevashodno baziralo na korišćenju tehnike intervjua sa predstavnicima amaterskih pozorišta a naročito osobama koje direktno rade sa decom i mladima na produkciji predstava dečjih i/ili omladinskih scena. U prostorima koji se koriste za rad na predstavama intervjui su obavljeni sa predstavnicima 21 pozorišne (dečje i/ili omladinske) grupe: 1. Amatersko pozorište „Milivoje Živanović“ / Centar za kulturu Požarevac; 2. Kulturno prosvetni centar Petrovac na Mlavi / Amatersko pozorište „Bata Gulić“; 3. Kulturni centar Inđija; 4. Kamerna scena „Miroslav Antić“ Senta; 5. Kulturni centar „Radoje Domanović“ Rača; 6. Centar za kulturu Stara Pazova / Amatarsko pozorište „Vladimir Hurban Vladimirov“ / OŠ „Heroj Janko Čmelnik“; 7. Kulturni centar Kula; 8. Dom kulture / pozorište „Stevan Sremac“ Crvenka; 9. Dom kulture Sivac / OŠ „20. oktobar“; 10. Centar za kulturu „Masuka“ Velika Plana; 11. Kulturni centar Jagodina / Gradsko pozorište / DOPS; 12. Kulturni centar Paraćin; 13. Ustanova kulture Ćuprija; 14. Dečji centar Zaječar; 15. Pokretni Alternativni Teatar Omladine Smederevo (PATOS); 16. Amatersko pozorište „Branislav Nušić“ Šid; 17. Centar za kulturu Kovin; 18. KUD „Abrašević“ Kraljevo; 19. Amatersko pozorište „Janko Veselinović“ / Kulturno – obrazovni centar Bogatić; 20. Amatersko pozorište „Raša Plaović“ Ub; 21. Kulturni centar Vrbas.

Intervjui su vođeni prema strukturisanom upitniku koji obuhvatao pitanja koncipiranja rada sa decom i mladima te pitanja izbora tema i tekstova za postavljanje na sceni, režijska rešenja, rešenja na planu scenografije, rekvizita, kostima, svetla i muzike, i, najzad, recepcije predstava u čijem su stvaranju učestvovali deca i mladi od strane publike.

Pored tehnike intervjua korišćena je i tehnika posmatranja – gledanja predstava dečjih i omladinskih grupa i to pet predstava igranih na Reviji dečjih pozorišnih grupa u Centru za kulturu Lazarevac 17. 10. 2019. (deo 31. Međunarodnog festivala dečjeg humora), dok je jedna (omladinska) predstava gledana 14. 08. 2019. godine na INTEF festivalu koji je organizovalo omladinsko pozorište „Vožd Karađorđe“ pri Domu kulture Mišar.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju izuzetan potencijal amaterskih pozorišta na planu podsticanja aktivne kulturne participacije dece i mladih, otvorenost ka tome da deca i mladi aktiviraju svoje kreativne potencijale te veliku raznovrsnost za razvoj društva relevantnih tema obrađenih u predstavama.

Takođe, tokom 2019. godine otpočeo je i dublji skrining aktivnosti biblioteka, imajući u vidu tokom na početku projekta identifikovanih praksi u npr. Biblioteci grada Beograda, Narodnoj biblioteci Smederevo, Narodnoj biblioteci u Somboru i Narodnoj biblioteci u Užicu.

Obzirom na relativnu zaokruženost dve grupe aktera koji ohrabruju aktivnu kulturnu participaciju dece i mladih, te brojnost i raznovrsnost građe prikupljene otkako je projekat „Kulturna participacija i kulturno nasleđe“ 2015. godine praktično počeo, 2019. godina jeste i završna za njegovu prvu fazu. U tom smislu, rekapitulacija je data u posebnoj elektronskoj studiji koja će se tokom februara 2020. godine naći na sajtu Zavoda.

Potrebno je, pak, naglasiti da je projekat osmišljen dugoročno te da će se nastaviti po obogaćivanju baze podataka „Kultura i druge dečje igre“ prikupljenim podacima. Naime, ohrabrivanje kulturne participacije dece i mladih jeste dugoročan zadatak svih aktera u razvoju kulture (u najširem smislu pojma kulture) i stalno je potrebno iznalaziti inovativna rešenja i pristupe kako bi deca i mladi upražnjavali svoje pravo da učestvuju u kulturnom životu.

Pogledajte prezentaciju projekta na promociji „Radost Evrope – digitalno“, Dečji kulturni centar, 9. 04. 2019.

Kontakt

Adresa
Rige od Fere 4, Beograd
Telefon
+381 11 2637 565
Faks
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка