ROD I KULTURA U SRBIJI: NAPREDAK NA IVICI? – poznate umetnice zaključile da se stvari menjaju na bolje

21. May 2021.

Održana je onlajn debata povodom SVETSKOG DANA KULTURNE RAZNOLIKOSTI ZA DIJALOG I RAZVOJ u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Dijalog sa proslavljenim srpskim umetnicama ROD I KULTURA U SRBIJI: NAPREDAK NA IVICI? emitovan je na zvaničnoj FB stranici Zavoda pod sloganom: Ona stvara!

Na tragu važne teme rodne ravnopravnosti u kulturnim i kreativnim industrijama, o pitanjima rodne jednakosti ili nejednakosi u sektoru kulture, posebno u oblasti stvaralaštva žena, svoje stavove iznele su naše poznate umetnice: Tamara Krcunović, glumica poznata po ulogama u TV serijama: Senke nad Balkanom, Ubice mog oca i Južni vetar, Vojna akademija; Maja Todorović, scenaristkinja filma „Ajvar“ i filmskog ostvarenja o životu Tome Zdravkovića;  Bilja Krstić, čuvena etno muzičarka, Jelena Bajić – Jočić, rediteljka; Biljana Cincarević, slikarka i članice poznatog benda Frajle. Programom su moderirale Bojana Subašić i Marijana Milankov, istraživačice Zavoda.

Pitanje rodne ravnopravnosti u kulturnom i kreativnom sektoru je sve aktuelnije, kako u medijskoj sferi, tako i u kulturnoj politici Republike Srbije. „Danas su za ovim virtuelnim stolom žene, sa ciljem da što preciznije ukažemo na količinu izazova sa kojima se suočavamo, treba naglasiti i da pitanje rodne ravnopravnosti nije samo „žensko pitanje“, već se odnosi na sve muškarce, žene, devojčice i dečake“ , rekle su na početku debate moderatorke Bojana Subašić i Marijana Milankov. Koliko je ova tema važna govori i podatak da je jedan od ciljeva održivog razvoja posvećen rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica.

Kroz jedan lični pristup, iz svojih životnih biografija, umetnice su podelile razmišljanja o položaju žena u kulturi. Bilja Krstić, koja ima veoma bogato iskustvo, dugo godina je prisutna na umetničkoj sceni napravila je  paralelu o položaju umetnice nekad i sad: „Danas je ženska snaga mnogo veća nego ranije u vreme kad sam ja počinjala sa radom, što mi je posebno drago. U vreme kad sam počinjala sa Bistrikom, ja sam hrabro krenula u tu avanturu i evo trajemo punih dvadeset godina.“

Biljana Cincarević koja se u svom likovnom opusu aktivno se bavi pitanjima položaja žene, i organizovala je nekoliko izložbi na ovu temu poput HOLY FEMININITY i Woman nature, na temu ravnopravnosti iznela je svoj stav da: „kultura uvek strada, kada se borimo za sopstvenu egzistenciju. Mene je ta situacija podstakla da istražujem ženski princip, istražujući žensku kosmogoniju u drugim kulturama, shvatila sam da stari narodi na primer nemaju mentalnih bolesti, savremeno društvo nas formatira tako da žena stavi u zapećak ono iskonsko – porodicu, mogućnost da bude majka. Kroz rad, ali i performans Krug žena, koji se bavio oslobađanjem transgeneracijskih trauma naše ženske predačke linije, shvatila sam da u svemu treba pronaći balans. Da bi imali stabilno društvo, mi moramo imati stabilno korenje. Nekada su postojali ženski šatori, tokom kojih su se žene okupljale i bile jedna drugoj podrška, savremeni svet je uzajamnu podršku žena uzdrmao. “

Članice ženskog benda Frajle Nevena i Jelena Buča, osvrnule su se na svoje početke u kojima su se prijatelji kladili da li će četiri žene uspeti same. „Vremenski okvir u kojem žene mogu da se ostvare kao majke, svakako utiče na njihovu karijeru. Važno je imati podršku i od države, kako bi žene mogle da usklade sve izazove majčinstva i karijere.“

Maja Todorović, umetnica sa već velikim uspesima, nadovezala se  komentarišući ulogu žena u književnosti. „Ne mislim da samo žene treba da pišu o ženama, danas nemamo primer jakog ženskog junaka, junakinje koja vodi radnju, to je i dalje muški svet, u kome žena pomaže muškarcu. U kinematografiji taj zaokret mora da se desi.“

Jelena Bajić Jočić, koja dolazi iz porodice poznatih muških umetnika, uporedila je muški i ženski put u umetnosti. „situacija je danas mnogo bolja nego ranije, trenutno nekoliko najjačih produkcijskih kuća u Srbiji vode žene, mlade generacije su hrabrije i borbenije. Ja nisam pesimistična, iako se od rođenja borim sa muškarcima. U kinematografiji danas ima mnogo više žena i vrlo su uspešne, zaista nam nedostaju ženski likovi u ostvarenjima. Globalni utisak je da žene jesu postale agresivnije i borbenije, dok su se muškarci zavalili u fotelje i čekaju.“

Tamara Krcunović, istakla je da: „u svim segmetima žene troše mnogo više novca na pripremu za ostvarenje ženskog lika. Moje kolege su na primer okarakterisani kao prelepi,  najpoželjniji glumci – neženje od strane novinara, mene nikada nisu tako predstavili.“

Učesnice su povele i živu raspravu o produkciji. Tamara Krcunović istakla je i da glumice ponekad imaju potrebu da i da produciraju, ali je to muški svet. Scenaristkinja Todorović se nadovezala da u javnom poslu nema mnogo solidarnosti i to možda i nije pitanje muško – ženskih odnosa, ali je primetno da su žene surovije prema ženama samim.

Sumirajući današnji otvoreni dijalog učesnice su se složile sa preporukama istraživačica Zavoda da je neophodno pokrenuti konkurse u kulturi namenjene stvaralaštvu žena, uvesti nagrade u kulturi za žene stvaraoce i žene stručnjake u kulturi, za najbolja umetnička ostvarenja i projekte u kulturi, ali da je potrebno i ohrabriti umrežavanje i saradnju žena.

Zavod će nastaviti da podstiče kulturne programe u javnim ustanovama kulture koji doprinose zagovaranju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa i uloga jer  ostaje mnogo posla ako želimo postići rodnu ravnopravnost u ovom sektoru.

Kontakt

Adresa
Rige od Fere 4, Beograd
Telefon
+381 11 2637 565
Faks
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка