Премда нам прави посао тек предстоји, посебно на плану дигиталне културе, иновативности и интерактивности свих институција културе, као и повећања редовне публике која прати културне догађаје, а која по подацима износи нешто више од 5,6%.
„Културна партиципација грађана Србије“, најрелевантија статистичка студија на тему посећености у култури, показује пораст учешћа грађана у културним догађајима током последњих 10 година у готово свим врстама културних дешавања.
Концерти су најпопуларнији
Истраживање показује константу културних пракси људи у Србији.
И даље су најпопуларнији концерти које посећује 68,3% наших грађана, док посета биоскопима, услед отварања мултиплекса и синеплекса, уз приметно улагање државе у домаћу кинематографију и уз стимулације за дистрибутере, бележи највећу стопу раста 30% у последњих десет година – прецизније 63,8%.
Однос према деци и младима – један од приоритета
Институције културе су схватиле да је један од приоритета заинтересованији и комуникативнији однос према деци и младима. Истраживања указују на растући тренд садржаја за децу, а у тој улози најбоље се сналазе библиотеке, музеји и културни центри.
Важно је истаћи да се културни програми најчешће креирају за децу узраста до 10 година, када их на пример у музејске установе воде учитељи – њих 73.6%.
Културних програма намењених тинејџерима веома је мало и они чине најкритичнију групу кад је у питању учешће у култури и стога је неопходно променити стратегију и прихватити њихове канале комуникације – блогерске и инфлуенсерске – како би им културни садржаји кроз шеровања били доступнји и забавнији. Младима се све више препушта да сами осмишљавају културне садржаје и формате, попут оних у Културном центру Крушевцу, Галерији Матице српске у Новом Саду, Библиотеци града Београда, Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, Културном центру у Панчеву.
Однос према особама са инвалидитетом
Константе забележене у нашим истраживањима показују да институције културе нису у довољној мери приступачне за особе са инвалидитетом.
У први пут спроведеном истраживању овакве врсте у Србији „Култура приступачности: истраживање о приступачности музеја и галерија у Републици Србији” подаци показују да је тек 24,2% музејских установа физички приступачно за посетиоце који имају неку врсту инвалидитета. Највећи изазов је комуникациона и информациона приступачност, при чему 75,6% институција не испуњава овај критеријум, а управо он захтева најмања улагања.
Међутим, охрабрује чињеница да су запослени у институцијама културе свесни препрека које треба превазићи, па 65,7% њих препознаје важност приступачности за унапређење културних права и добробити заједнице.
