Од готово баналних догађаја и емоција и несигурних трагања кроз дух и тело, све до стремљења да се намети и духа и тела каткад и утаже – препознају се границе на којима сусрет два бића превазилази свакодневицу. Иако указује да је, можда, свака љубав, па и сасвим ситна, довољна, и да су сваки однос и сусрет, чак и у неуспеху, смислени, ауторка ипак у овим песмама открива да мера егзистенције почива на краткотрајном миру и несталној срећи оног човека који је назнаке среће и мира открио у другима, самим тим их препознајући у себи.
Миломир Гавриловић
