Пројекат “Закони и култура” почива на истраживању чији су предмети однос закона и културе, ефективност у новије време донетих закона не само у домену културе, већ и у другим доменима који су за развој културе изузетно значајни, као што су економија, државна управа, просторно планирање и образовање, те, најзад, опције регулације и потреба за појединачним законским актима. Другим речима, истраживањем ће се тражити одговори на питања: Које ефекте имају протеклих 10 година донети акти? Како се кроз законе стварају везе кључних домена за остваривање одрживог развоја – културе, економије, политике, образовања, екологије и просторног планирања? Које области културе морају имати своје специфичне законе и који су кораци у том смеру предузети а које кораке (још) треба предузети? Који су антиципирани ефекти аката чија је израда у току (пре свега се односи на област културног наслеђа)? На које начине приступи унапређењу правног инструмента културне политике кореспондирају са савременим тенденцијама и изазовима у међународној заједници, нарочито у Европи?
Методолошки, истраживање почива на коришћењу етнографског приступа у третирању докумената као наратива актуелне културне политике; интервјуа са актерима културног развоја на републичком, покрајинском и локалном нивоу у вези са применом постојећих и потребама за новим законским решењима (три тематске фокус групе); анализи медијских извештавања о питањима везаним за законе у домену културе; те, најзад, квалитативној анализи прикупљених података.
Будући да се савремене културне политике базирају на чињеницама утврђеним емпиријским истраживањима, циљ пројекта је да пружи знања о ефектима досадашњих напора да се осавремни правни оквир, те да се, на основу анализе, изнесу сугестије за даље кораке у смеру унапређења овог основног инструмента културне политике који обезбеђује дугорочно ефективне мере подршке континуираном развоју културе.
Руководилац и истраживач: Маша Вукановић
