Ми јунаци рада свог
У (БИТЕФ) ПОЛИФОНИЈИ
У НОВЕ РАДНЕ ИЗАЗОВЕ
Од првих деценија рада јединствене истраживачке куће, истраживачи Завода су пажњу посвећивали културној понуди намењеној деци, док су у новије време истраживани ефекти те понуде, као и културна партиципација одраслих са којима деца проводе већи део својих радних дана – просветним радницима.
Истраживање насловљено Културна партиципација и културно наслеђе (2017–2019 https://zaprokul.org.rs/kulturna-participacija-i-kulturno-nasledje-5/) са једне стране је открило све већу пажњу коју савремени музеји у Србији посвећују деци те приступе охрабривању креативности деце и младих у аматерским позориштима. Са друге стране, ово истраживање је открило својеврсно културно наслеђе – иновативне програме из прошлости у којима деца нису била пасивни посматрачи догађаја, већ активни ствараоци културних садржаја: „Шкозориште“, „Школигрица“, „Радост Европе“, радионице у неким музејима.
Пилот истраживање Ефекти културне партиципације (2021 https://zaprokul.org.rs/efekti-kulturne-participacije-psiholoska-i-antropoloska-perspektiva/) показало је да су иновативни програми, попут „Шкозоришта“ и „Школигрице“, подстакли генерације људи да буду креативнији како у професионалном тако и у приватном животу. Радост коју носи слобода игре и истраживања од кључне је важности за лични развој. Такође, резултати овог пилот истраживања указују на то да културна партиципација у детињству акумулира културни капитал. Особе које су у детињству и младости учествовале у рецепцији али и креацији културних садржаја то радо чине и у одраслом добу, утичући и на младе нараштаје из свог окружења да и они граде културне навике те развијају своје културне потребе.
Ови налази су и у складу са резултатима опсежног истраживања Просветни радници: културна партиципација и културно образовање (2017 https://zaprokul.org.rs/prosvetni-radnici-kulturno-obrazovanje-i-kulturna-participacija/). Професори разредне наставе (учитељице и учитељи) и професори предметне наставе (наставници/е) који сами, у приватном животу, учествују и прате културне програме радије и воде своје ђаке у музеје, позоришта, биоскопе и на културне догађаје. Иако деца своје радно време проводе у школи, те би по природи ствари школа требало да буде примарна инстанца културног образовања, очи просветних радника су често упрте ка установама културе. Установама културе, пак, недостају смернице шта и како да понуде, нарочито (млађим) адолесцентима.
Реагујући на такве потребе, истраживачице Завода тренутно раде на опсежном истраживању Културне праксе ученика виших разреда основних школа у Србији. Прелиминарна опажања деце о томе шта је за њих култура и како би могли да подстакну своје вршњаке да се заинтересују за питања културе и уметности, представљена су укратко у форми видеа (https://youtu.be/RzL4dkqZTaQ).
Осим Љубице Бељански Ристић, покретачке снаге БИТЕФ Полифоније, истраживачицама Завода: Маши Вукановић, Биљани Јокић, Маријани Миланков, Богдани Опачић и Бојани Субашић, на подстицању мисли ка новим радним изазовима придружио се и јунак рада, г. Владимир Ристић, директор ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Омољице, покрај Панчева. Он је дочарао како школа може да буде не само просветна већ и културна установа, епицентар заједнице.
„Шта би ти?“ и „Како би ти?“ била су два кључна питања у иноватнивним програмима попут „Школигрице“ и „Шкозоришта“ (из кога је изникла БИТЕФ Полифонија). Она су и данас кључна за ватромете идеја који су прављени током 23. БИТЕФ Полифоније, од писања као извођења, преко ватромета у конзерви и замишљања демократије, ОК метода, уласка на мала врата, до генија тренутка и истраживачких путоказа. Мисли, имаш посла!
У име Полифонија театра и програмског тима Битеф полифоније, Љубица Бељански Ристић, ауторка концепта Битеф Полифоније, уручила је захвалнице Заводу за проучавање културног развитка и сарадницама Биљани Јокић, Маши Вукановић, Бојани Субашић, Богдани Опачић и Маријани Миланков.
