Јелена Калајџија: ПРЉАВИ СЊЕШКО НА УСИЈАНОЈ ХАУБИ

Збирка песама Прљави Сњешко на усијаној хауби Јелене Калајџије нас, већ на почетку, подсјећа шта све човеку пада на памет док се налази укљештен између црвеног и зеленог светла на самафору, али и у очајничком препуштању зеленом таласу у саобраћају. У посвемашњем асоцијативном кошмару део одлази и у запитаност над самом поезијом, њеним смислом, моћи и немоћи, долазећи до невеселог закључка да ко не уме да управља временом неретко бива њиме прегажен.

Иако песникиња признаје да пева из мушког рода, не преза да се осврне на „загнојену, гангренозну компентенцију полности“. Она не заоштрава унапред задате позиције међу половима, као што у савременом песништво понајчешће бива, већ се само пита: „Напосљетку, рашто пол, ако потомство није на радост?” С друге стране, песникиња демонско налази свуда око себе: испод кревета, у кокошијој супи, у откуцавању сата, клању свиња, у дамарању сопственог срца, у гробном и загробном, а понајвише у библиотеци. Лектира показује демонску снагу чак и онда када се вољном бићу изјављује љубав. Песникиња кроз читав рукопис води дискретан дијалог са поезијом Новице Тадића, које нас подсећа да се демонско скрива у свакодневном и обичном. Међутим, код Јелене Калајџије демонско није међу нама да изазива страх. Оно је додатни разлог чуђењу над игром живљења и умирања. А та игра песникињу чини „тужном и слободном од немоћи да поднесе љепоту”. Она, чак, нуди неочекивано оружје против демонског у нама и око нас – безбрижност. А оно своју снагу црпи из – чуда живљења!

Мирко Демић

Публикацију можете преузети овде

Календар

Нема резултата.

е-Култура

Часопис Култура

UNESCO фонд за културну разноликост

Књижевни конкурс НОВИЦА ТАДИЋ

ГЕО СРБИЈА

Последње објаве