Говорећи о централном мотиву изложбе, Драгана Мартиновић истакла је да топчидерски платан представља „вредносно и симболичко раскршће које може бити снажна инспирација за уметнике – сликаре, писце и музичаре“, нагласивши да сам назив изложбе упућује на улазак у магични свет у чијем је средишту платан као живи споменик Београда – симбол монументалности и постојаности. „Он није само мотив, већ присуство – биће које и данас расте и остаје активан сведок времена“, додала је Мартиновић.
Истраживач Завода Деан Загорц указао је на шири контекст у коме се ова изложба појављује, подсетивши да Завод има дугу традицију бављења еколошким темама: „Још од почетка деведесетих година овде су се одвијале бројне еколошке трибине, изложбе и сарадње са међународним организацијама. Ова поставка сведочи о континуитету тог рада и поново отвара питања урбане екологије и односа према природном наслеђу.“
Уметнички циклус Слободанке Ракић Шефер настајао је током дужег временског периода као резултат посвећеног истраживања. Како је ауторка истакла, посебан подстицај добио је у периоду пандемије, када се окренула сопственој архиви и сећањима: „Платан се издвојио као симбол унутрашњег мира – као нешто чему се увек изнова враћам.“ Кроз слојеве боје и светлости, у овом циклусу платан постаје простор у који посматрач улази – кроз његове чипкасте крошње које се мењају са годишњим добима и отварају поље богатих симболичких асоцијација.
Изложба „Кад топчидерски платан отвори своје двери“ потврђује континуитет интересовања Завода за теме које повезују културу, природу и друштво, истовремено упућујући на значај очувања природног наслеђа као важног дела културног идентитета.
Поставка је отворена за посетиоце радним данима од 9 до 15 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка све до 28. маја.
