Завод за проучавање културног развитка је од оснивања неговао врло успешну сарадњу са сличним институцијама у иностранству. Први облик међународне сарадње је био у виду размена публикација. Готово целокупни инострани фонд којим располаже Завод, набављен је дугогодишњом разменом са институцијама из иностранства. На овај начин остварена је сарадња са институцијама земаља широм света. Посебан дугогодишњи однос размене документације остварен је и са бројним институтима и организацијама, као што су УНЕСКО, Европски савет (The European Council), EUROCIRCON и MEDIACULT.
УНЕСКО
Веома значајан облик међународне сарадње Завод је још седамдесетих година прошлог века успоставио са Одељењем за културни развој УНЕСКО-а. У том својству, Завод је реализовао низ међународних пројеката. Један од првих је „Монографија о културној политици Југославије“ коју је радио Стеван Мајсторовић. Завод већ десет година, заједно са Министарством културе и информисања, представља Контакт тачку за Србију за промовисање и имплементацију „Конвенције о заштити и унапређењу разноликости културних израза“ (УНЕСКО, 2005) и размену информација које се односе на Конвенцију.
У партнерству са Министарством културе и информисања Републике Србије, и уз подршку мреже сарадника, у периоду од 2015. до 2018. године, Завод за проучавање културног развитка је реализовао пројекат имплементације Унеско методологије доприноса културе развоју (Culture for Development Indicators, UNESCO 2005). Иновативна и мултидимензионална Унеско методологија омогућила је увид у развојне аспекте културе, и то преко 22 индикатора груписаних у 7 димензија, односно области са којима култура гради блиске везе (економија, образовање, медији, управљање, баштина, партиципација, родна равноправност). Ово је значајан искорак у истраживачкој пракси у култури који не сагледава културу само per se, већ и у контексту њене везе са другим областима, а захваљујући разрађеној операционализацији омогућава мерење њеног доприноса друштвеном и привредном развоју. Значајан допринос пројекту дале су бројне институције и организације. Детаљне резултате имплементације Унеско методологије доприноса културе развоју – UNESCO Culture for Development Indicators, можете прочитати у оквиру Техничког извештаја и Аналитичког извештаја (на српском језику), односно Analytical Brief (на енглеском језику).
EGMUS – The European Group on Museum Statistics
Представник Србије у EGMUS-у (The European Group on Museum Statistics) Завод је постао 2017. Године. EGMUS је мрежа која окупља европске установе задужене за праћење званичне статистике о музејима на националном нивоу. Придруживање EGMUS -у представља вид дугорочне сарадње са осталим европским земљама учесницама у овом пројекту, чији су главни циљеви усаглашавање методологије, прикупљање и публиковање упоредивих статистичких података.
Национални институт за културна истраживања и едукацију Румуније
Завод за проучавање културног развитка потписао је 2018. године Меморандум о сарадњи са Националним институтом за истраживања у култури и тренинге из Букурешта. Овај споразум, поред сарадње две институције на истраживањима у заједничким културним областима, подразумева и размењивање публикација и извештаја, формирање међународне платформе за дељење информација, али и размену запослених у циљу што боље комуникације између Србије и Румуније.
Завод за проучавање културног развитка учествује и у програмима који су суфинансирани из различитих фондова.
Еразмус+
Завод за проучавање културног развитка од 2019. године учествује у међународном програму „Еразмус+“, који је финансиран од стране Европске комисије. Пројекат под називом „Discovering European Neighbors in the Third Age (DENTA)“ реализоваће 8 партнерских организација из 6 европских земаља, Италије, Француске, Немачке, Бугарске, Румуније и Србије. Циљ пројекта је подстицање међугенерацијске сарадње.
IPA пројекат
Завод је 2013-2014 године учествовао у пројекту прекограничне сарадње под називом „Културна политика као алатка за заједништво и регионални развој“ у оквиру кога су спроведена истраживања културних потреба и навика грађана Темишвара, Вршца, Зрењанина и Панчева, као и установе културе и удружења грађана у тим градовима. На основу ових истраживања Градска управа Темишвар је израдила „Стратегију развоја културе Темишвара (2014 – 2024)“, чиме је остварила могућност пријаве за Европску престоницу културе 2021.
ПЕРФОРМ пројекат
Емпиријско истраживање Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације, чији је наручилац Министарство културе и информисања, је спроведено 2018. године у партнерству Завода за проучавање културног развитка и Института за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности, Универзитета уметности у Београду. Пројекат је изабран на конкурсу Републичког секретаријата за јавне политике у оквиру ПЕРФОРМ пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу, који спроводе Хелветас и Универзитет у Фрибургу.
Међународне конференције
Наши истраживачи резултате заводских пројеката редовно представљају на међународним конференцијама и скуповима попут конференције SIEF (Societe Internationale d’Ethnologie et Folklore), InASEA (International Association for South-Eastern European Anthropology) и EASA (European Association of Social Anthropologists).
Чланства завода
Завод за проучавање културног развитка има чланство у следећим организацијама: EGMUS, ENCATC, DANET и ICOM.
