ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА – СУРОВА БОРБА ЗА ЉУДСКУ ПАЖЊУ

25. новембра 2022.

Презентација истраживања ONLINE КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ одржана у  Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул) показала је растући тренд дигитализације културног наслеђа, што нарочито  препознају грађани који све више користе могућности дигиталних садржаја и виртуелних изложби.

Поздравну реч, окупљеној публици из стручне и шире јавности, упутио је директор Запрокула Марко Крстић истакавши да је „дигитализација културног наслеђа апсолутни тренд у Европи, а ово истиживање настало је из потребе да изађемо у сусрет једном савременом тренутку и да презентујемо све оно што је културно наслеђе у дигиталном свету.“

Презентацијом је модерирала мр Маја Тодоровић, етнолог и антрополог, аутор истраживања приказавши окупљеној публици циљеве, методологију и резултате до којих се дошло током овог обимног истраживања: „Кроз анализу званичних веб-сајтова шест археолошких локалитета, од изузетног значаја, у Србији –  Виминацијума, Феликс Ромулијане, Царске палате Сирмијума, Винче, Царичиног града и Лепенског Вира, сагледали смо како се користе могућности веба у комуникацији културног наслеђа на интернету.“

Афирмисани стручњаци на пољу дигитализације културног наслеђа др Катарина Живановић, музеолог, херитолог и шеф Изложбеног салона Галерије САНУ, проф. др Никола Крстовић, председник НК ИКОМ Србија и Витомир Јевремовић, археолог, програмер и директор ALL-ART захвалили су Запрокулу што је овим истраживањем покренуто значајно питање доступности културног наслеђа на интернету, као и што је указано на потребе за сарадњом, умрежавањем и дијалогом између сектора културе, туризма и образовања.

У интересантној полемици која се повела госпођа Живановић закључила је да је„изузетно важно да се разуме да је културно наслеђе подстицај и алат у оквиру одрживе регенерације различитих урбаних и руралних средина.“ Надовезао се господин Крстовић који је указао на то да „дигитална трансформација подразумева не само да нешто предузмемо већ и да паралелно размишљамо у дигиталном систему, за шта су нам потребна и нека друга, надасве стручна знања.“ Интересантног мишљења био је и Јевремовић који је напоменуо да се „у дигиталном свету промене изузетно брзо дешавају па ће дигитализација уопште, али и дигитализација културног наслеђа постати једна сурова борба за људску пажњу.“

Фото: Синиша Стефановић

Контакт

Адреса
Риге од Фере 4, Београд
Телефон
+381 11 2637 565
Факс
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка