Енциклопедијска ерудиција и пажљиво изведена игра интертекста су увек присутне као вредности које се изнова преиспитују или потврђују, али не односе превагу над самосвојним лирским гласом, који изабрани традицијски контекст користи као ослонац при несигурном путовању кроз искуства духа и језика. У Есхатону је забележено динамично кретање лирске мисли растрзане између неодложне, али и стрпљиве потраге за одговорима на вечна егзистенцијална питања духа и свести да сигурних сазнања нема, осим у магновењу, и, тек изнимно, у поезији.
Миломир Гавриловић
