Издвајање из целине и класирање својствено је колико Јаниној сакупљачкој пракси и минуциозном описивању морског света, толико и Миличином цветном репозиторијуму, те низовима мотива са средњовековне архитектонске скулптуре и сликарства. Реинтерпретација одежде, било средњовековних инсигнија или народне ношње, једна је од одлика Маријиног и Аниног рада; упечатљиве женске фигуре такође. Однос органског и неорганског, живе и неживе материје лутајућа је тема како Миличиних, тако и Јаниних и повремено Маријиних радова. Позивање на хришћанску симболику присутно је у различитим облицима код све четири уметнице, што директно, мотивским цитирањем, што кроз имплицитну симболику изолованог објекта који, попут шкољке, међу наталоженим слојевима уписаних значења носи и она ходочасничка, из речника пута ка Сантјагу да Компостели. Ипак, бескрајна тематска, мотивска и стилска укрштања у сликарском медију, односно цртежу, код све четири уметнице налазе исходиште у појму женствености.
Изложба „Симболи нежности“ настала је као директна сарадња Факултета ликовних уметности у Београду и Завода за проучавање културног развитка, а у циљу обнављања међуинституционалне сарадње кроз низ културних догађаја.
Изложба ће бити отворена сваког радног дана од 9 до 16 часова до 22. децембра 2023. Улаз је бесплатан.
ДОБРО ДОШЛИ!
