Културна партиципација и културно наслеђе – Прелиминарни извештај првих фаза реализације

15. марта 2020.

Богатство, разноврсност, квалитет и доступност културних садржаја, као и начини њиховог посредовања, од суштинског су значаја за децу јер је дечје доба оптимално за усвајање порука које понуђени садржаји преносе, док лишавање од културних садржаја има непосредне, али и дугорочне негативне последице како на индивидуалном плану развоја личности тако и на плану развоја друштва. Активна културна партиципација, конкретније активно учешће деце и младих у креирању и развијању програмских садржаја у установама и организацијама у култури, перципиран је као кључан аспект у сагледавању могућности за планирање дугорочног културног развитка. У младом добу, учествујући у продукцији културних садржаја, људска бића развијају пријемчљивост за разноврсност односа у природном и друштвеном окружењу и комплексност рада са чиме ће се сусретати у одраслом добу без обзира на то шта одаберу за своју професију; у себи развијају тимски дух у коме лична креативност јесте важна али не само на индивидуалном него и на колективном нивоу. Додатно, активна културна партиципација у детињству и младости се рефлектује и на рецепцију културних садржаја у одраслом добу јер повећава заинтересованост за учешће у културном животу. Бројна истраживања су показала да на пример особе које су у детињству макар повремено посећивала музеје, биоскопе, позоришта или концерте чешће то чине и у одраслом добу те своју децу воде у позоришта, биоскопе, галерије, музеје и на концерте.

Пројекат „Културна партиципација и културно наслеђе“ до ове, 2020. године, траје пуних пет година и не сматрамо га завршеним јер охрабривање културне партиципације деце и младих јесте дугорочан задатак свих актера у развоју културе у најширем смислу појма културе. Стално је потребно изналазити иновативна решења и приступе како би деца и млади упражњавали своје право да учествују у културном животу. У томе, искуства из прошлости, која се могу разумети као својеврсно културно наслеђе. У суштини појма (културно) наслеђе је преношење на нове генерације, између осталог, знања и вештина које нове генерације могу усвојити као подстицаје за развој интроспекције и сопствене креативности.

Иницирање пројекта, крајем 2014. године, коинцидирало је са тридесетогодишњицом од објављивања резултата истраживања „Културна понуда намењена деци Београда“ које је 1982. и 1983. године реализовао Завод за проучавање културног развитка (Росандић, Игњатовић – Савић и Митровић 1984). Важно је имати на уму да од културне понуде намењене деци у многоме зависи развој културних потреба и навика грађана свих узраста.

Преглед богате сачуване документације о програмима Драмски студио за децу „Шкозориште“ и Студио креативног васпитања и образовања „Школигрица“ реализованим у Центру за културу „Стари град“, „Сусрета четвртком“ у Дому пионира из којих се изродила и данас живахна „Радост Европе“, те Музеја афричке уметности указали су на моделе рада са децом, педагошке методе које су и данас веома актуелне и примењиве. Ти програми представљају својеврсно живеће наслеђе. Имајући то у виду као и важност савремених информационих технологија у комуницирању и посредовању знања (суштински важног аспекта културних садржаја), идеја је била да се развије саврмена и отворена електронска база података о моделима које установе и организације у култури примењују у свом раду са децом и младима. База података коју смо назвали „Култура и друге дечје игре“ је у програмерском и садржинском смислу почела да се развија од 2015. године. Њене две основне гране су програми које осмишљавају и реализују установе и организације у култури, те дечје игре кроз које генерације развијају креативност и стичу оријентацију у времену и простору.

У погледу садржаја базе, настојале смо да је обогатимо и савременим програмима које пре свега установе културе намењују деци. С обзиром на разноврсност културних делатности, у периоду закључно са 2019. годину посебна пажња је посвећена музејима као установама заштите које имају важну улогу у преношењу (знања око) културног наслеђа. Такође, истраживачка пажња је била усмерена и ка аматерским позориштима који у свом раду посебну пажњу посвећују деци и младима.

На крају 2019. године смо направљена је истраживачка пауза а како би се материјали, интензивно сакупљани од 2015. године систематизовали. Прелиминарни извештај о истраживању, шта и како се ради(ло) са децом у музејима и аматерским позориштима можете прочитати овде.

 

Контакт

Адреса
Риге од Фере 4, Београд
Телефон
+381 11 2637 565
Факс
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка