Koren reči amater jeste latinska reč amator – onaj koji voli. Isto to znači i francuska imenica l’ amateur preko koje je reč amater ušla u naš jezik. Onaj koji nešto voli ne mora nužno da se time bavi profesionalno mada kulturno-umetnička društva, kao najbrojniji organizacioni oblik amaterizma naročito u manjim sredinama, često jesu (bila) i „odskočna daska“ za mnoge renomirane umetnike.
Amateri se bave svim vrstama umetničkog stvaralaštva: likovnim, dramskim, muzičko – scenskim, književnim, filmskim, itd. Kulturno – umetnička društva koja neguju folklorno muzičko – scensko stvaralaštvo jesu i najbrojnija udruženja amatera.
Predmet istraživanja jeste rad kulturno – umetničkih društava u Srbiji na početku treće decenije 21. veka. Reč je o udruženjima i grupama koja se prvenstveno bave izvođenjem tradicionalnih plesova, pesama i običaja koji su karakteristični za određeni region, etničku grupu ili narod. Pored toga, kulturno – umetnička društva (KUD-ovi) često realizuju i druge kulturne programe, kao što su izložbe, predstave, radionice, predavanja i seminari, koji su usmereni na promociju i očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Navedene aktivnosti odgovaraju odrednicama kulturnih delatnosti u čl. 8 „Zakona o kulturi“. Pritom, čl. 72 ovog zakona je posvećen amaterskom kulturno – umetničkom stvaralaštvu, a u st. 1 daje njegovu odrednicu prema kojoj ono „obuhvata aktivnosti lica ili grupe lica koja se bez materijalne nadoknade bave stvaranjem ili izvođenjem dela iz oblasti kulturne i umetničke delatnosti.“ Veoma je važno imati na umu da ovaj član precizira da su rad KUD-ova, kao i njihovo udruživanje u saveze, regulisani propisima o udruživanju građana.
U koncipiranju predmeta istraživanja imale smo na umu i da „Zakon o kulturi“ u čl. 6 precizira da opšti interes u kulturi podrazumeva i otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i predstavljanje srpske kulture i kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji (st. 1 tačka 2), zatim stvaranje uslova za očuvanje, razvoj, bogaćenje i promovisanje kulturnog nasleđa (st. 1 tačka 5) kao i podsticanje amaterskog kulturnog i umetničkog stvaralaštva (st. 1 tačka 26). Stoga, nam je cilj da sagledavajući aktuelno stanje i probleme kulturno-umetničkih društava u Srbiji, te percepcije članova kulturno-umetničkih društava u pogledu značaja amaterizma, obezbedimo činjenice na kojima bi se bazirao strateški razvoj ove za kulturu izuzetno važne oblasti delovanja.
U metodološkom smislu, realizacija projekta počivala je na primeni tehnika anketnog istraživanja i dubinskih intervjua. Istraživanju putem ankete odazvalo se 160 kulturno-umeničkih društava, što čini gotovo 22% od ukupnog broja evidentiranih amaterskih društava u Srbiji. Dubinski intervjui su sprovedeni sa predstavnicima društava iz različitih krajeva Srbije (Bačka Topola, Beograd, Bor, Valjevo, Jagodina (seoski KUD), Kragujevac, Kraljevo, Stara Pazova, Šabac), koordinatorima amaterskih društava (Kruševac i Smederevo), te predstavnicima dva saveza: Savez umetničkih amatera Vojvodine čije je sedište u Novom Sadu i Savezom folklornih ansambala Srbije sa sedištem u Kraljevu). Takođe, intervjuisani su i predstavnici Udruženja koreografa narodnih igara Srbije, reprezentativnog udruženja u oblasti istraživanja, dokumentovanja, zaštite, očuvanja o prezentacije nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Anketno istraživanje počivalo je na strukturisanom upitniku, koji je sadržao 56 osnovnih pitanja, sa dodatnim potpitanjima, uglavnom zatvorenog tipa, što je ukupno činilo sakupljanje podataka u okviru 316 varijabli. Pitanja u upitniku su grupisana u 11 tematskih oblasti: osnovni podaci o društvu i članstvu, podaci o zaposlenima i saradnicima, zatim repertoaru, nastupima, prostoru i opremi, budžetu i finansiranju, saradnji, izazovima u današnjem radu, postignućima, predlozima za unapređenje situacije i vrednovanje amaterizma.
Razgovori su vođeni prema polustrukturiranom upitniku sa sledećim tematskim oblastima: način rada sekcija i formiranja repertoara, odnos prema folkloru i folklorizmu, ključne poteškoće u položaju i okvirima rada kulturno-umetničkih društava i predlozi za prevazilaženje poteškoća i inovativna rešenja i/ili dobre prakse. Pored navedenih tema, poštujući jedinstvenost svakog udruženja, sagovornici su otvarali i druge teme u skladu sa svojim iskustvima i potrebama, koje će takođe biti predstavljene u rezultatima istraživanja.
Analiza dobijenih podataka izvršena je s obzirom na savremene teorije u oblastima folkloristike, etnologije, kulturne participacije / studija kulture, i menadžmenta u kulturi.
Ukupno posmatrano, istraživanje je pokazalo da KUD-ovi najčešće jesu male, lokalne, grupe čiji članovi dele interesovanje za narodnu kulturu. Predstavnici ovih grupa, ali i njihovih saveza i udruženja, važnost svog rada vide u negovanju narodne tradicije ali i omogućavanju članovima da se kroz druženje obrazuju, te da na kreativne načine provode svoje slobodno vreme. S obzirom na to se sagledavaju i mogućnosti KUD-ova na planu razvoja kulture. Predstavnici KUD-ova slabosti vide u osipanju članstva (kako zbog odlaska mladih na studije u univerzitetske gradove, tako i iseljavanja iz Srbje), kao i u često nesistematičnoj podršci lokalnih samouprava. Najveće pretnje za razvoj kulturno-umetničkog amaterizma vide se nedovoljno određena kulturna politika Republike kao i nedostatak institucionalizovane krovne organizacije koja bi pružala podršku društvima.
Na planu kulturne politike, istraživanje je ukazalo na važnost amaterizma za podsticanje aktivizma i kulturne participacije u ruralnim sredinama. Takođe, istraživanjem su identifikovani i primeri dobrih praksi – modeli razvijeni na lokalnom nivou koji se mogu primeniti i na nacionalnom nivou.
Rezultate istraživanja možete pročitati u studiji Kulturno-umetnička društva: stanje, izazovi i perspektive na početku treće decenije 21. veka
Latiničnu verziju studije moguće je preuzeti OVDE.
Istraživači: Maša Vukanović i Marijana Milankov
