У студији правичан приступ култури особама са инвалидитетом није посматран само кроз приступачност објеката и садржаја, већ и као услов да се особе са инвалидитетом осећају добродошло, као важни чланови културне заједнице у улози публике, запослених, ствараоца и доносиоца одлука. У истраживачком приступу особе са инвалидитетом посматране су као хетерогена група, уз уважавање њихове различитости.
У истраживању су креирани и интерпретирани показатељи приступачности музејских установау Србији, кроз посматрање стратешко-организационог оквира приступачности установа, потом програмске, физичке и комуникационо-информационе димензије приступачности.
Поред статистичких показатеља, резултати обухватају и аутентична тумачења стања у овој области, како од стране музејских радника, тако и представника удружења особа са инвалидитетом.
Публикација „Култура приступачности”
.
