Скуп је свечано отворио директор Завода Владан Церовић, који је истакао да је Београдски контрапункт постао место сусрета најзначајнијих домаћих и међународних стваралаца и мислилаца. Он је нагласио значај овогодишње теме — Савремена уметност и креативне индустрије — посебно у добу у којем дигиталне технологије, глобални токови и економски притисци снажно обликују уметничку сцену.
Госпођа Ђинђинг Лиу, истраживачица и докторски ментор Универзитета за комуникације Кине, истакла је неопходност очувања уметничке независности. Према њеним речима, уметници „повремено морају да се одвоје од комерцијализације како би задржали своју аутономију“, нагласивши да је утицај тржишта неизбежан, али да је кључ у успостављању одрживог баланса између економских интереса и стваралачке слободе.
Истраживач на Институту за филозофију Научног развојног центра Словеначке академије наука и уметности у Љубљани, господин Ловренц Рогељ, говорио је о историјским коренима уметничке аутономије, подсетивши да је још у доба просветитељства развијена идеја да уметност има вредност „у самој себи“. Истовремено, указао је да савремена уметност, ма колико била аутономна, делује унутар друштвених оквира, економских механизама и институционалних политика, те да је могуће очувати њену аутономију само уз јасно разумевање тих односа.
Филмски и телевизијски редитељ Милутин Петровић осврнуо се на сам појам креативних индустрија, указујући на инфлацију појмова у савременој цивилизацији. Полазећи од етимологије, навео је да „креативност значи стварање“, а индустрија „вредноћу и активност“, подвлачећи да је суштина у активном стваралаштву — независно од тога под којим се називом данас пласира.
Владимир Ђурић, писац, музичар и публициста, говорио је о креативности као најдубљој антрополошкој категорији, позивајући се на широко схватање културе Т. С. Елиота. Он је подсетио да је креативни импулс присутан „од самих почетака људског рода“, те да је управо способност човека да створи ново — од изума точка до савремених технолошких иновација — темељ напретка цивилизације.
Модераторка скупа Дивна Вуксановић, филозофкиња и редовна професорка Факултета драмских уметности у Београду, указала је на теоријску сложеност појма креативних индустрија. Осврнула се на развој концепта у британским студијама културе и глобални утицај теорија Ричарда Флориде, нагласивши да се и сам Флорида касније дистанцирао од сопствених радикалних ставова, враћајући фокус на традиционалне уметничке вредности.
Скуп је отворио бројна питања важна за будућност културних политика: од односа уметности и тржишта, преко места технологије у савременим праксама, до неопходности очувања стваралачке слободе у добу убрзаних промена.
Завод за проучавање културног развитка захваљује се Народном музеју Србије на гостопримству и свим учесницима на изузетно инспиративним излагањима.
