Истраживачки пројекат „Позориште заједнице“ је покренут с обзиром на то да још од античких дана драмско стваралаштво поред уметничког израза представља и својеврсну агору, простор где грађани могу да отварају дебате о темама и проблемима друштва.
Полазећи од знања о разноврсном позоришном животу широм Србије, предмет истраживања био је рад аматерских позоришта. Два су разлога томе да у истраживачком фокусу буду ови носиоци позоришног живота. Пре свега, укупно посматрано позоришни живот у једној земљи не чине само професионална позоришта (смештена углавном у већим градовима) већ и многобројне мале групе како и у већим градовима тако и у оним мањим као и у сеоским срединама. Без сагледавања рада тих мањих група које представљају аматерска позоришта слика разноврсности позоришног стваралаштва у Србији би била рудиментарна и далеко од потпуне. Други разлог је тај што окупљајући аматере заинтересоване за то да и сами буду позоришни ствараоци ова позоришта фигурирају као један од епицентара заједница, а у раду се често баве питањима и проблемима са којима се заједнице које чине друштво у Србији суочавају.
С обзиром на овај други разлог, формулисана је хипотеза да су се аматерска позоришта развила у својеврсна позоришта заједнице која дају значајан допринос јачању позоришног стваралаштва, разноврсности културног живота у Србији, као и охрабривању чланова локалних заједница да реагују у свим друштвено значајним питањима.
Испитивање ове хипотезе почивало је на теоријама развијеним у театрологији, антропологији театра, студија културе и менаџменту у култури. Методолошки приступ чиниле су квалитативине истраживачке технике: етнографија, индивидуални интервјуи са представницима аматерских позоришта и посматрања са учествовањем. Резултати истраживања су анализирани кроз призму театарских пракси које су проучавали бројни антрополози и позоришни ствараоци. Такође, резултати су сагледани и у светлу теорија и пракси на којима почивају савремена схватања позоришта заједнице.
Значај истраживања се огледа у томе што су, упркос великој важности рада аматерских позоришта, истраживања у области позоришног аматеризма у Србији током претходних деценија малобројна. Ово истраживање, тако, представља допринос на основу кога је могуће сагледати опсеге културне партиципације коју аматерска позоришта охрабрују како у продукцији тако и у рецепцији културних садржаја. Знања стечена на овај начин од значаја су и за даље планирање културне политике у области позориштног стваралаштва посебно ако се има на уму да је продукција аматерских позоришних представа подједнако захтевна као и продукција представа професионалних позоришта. Уосталом, рад на светлу и тону, на пример, дневнице мајстора светла или тона, исто коштају без обзира на то да ли је представа аматерска или професионална. Једина разлика се огледа у томе што у аматерским позориштима глумци нису плаћени за своје ангажовање.
Преузмите публикацију (.pdf)
