Istraživački projekat „Pozorište zajednice“ je pokrenut s obzirom na to da još od antičkih dana dramsko stvaralaštvo pored umetničkog izraza predstavlja i svojevrsnu agoru, prostor gde građani mogu da otvaraju debate o temama i problemima društva.
Polazeći od znanja o raznovrsnom pozorišnom životu širom Srbije, predmet istraživanja bio je rad amaterskih pozorišta. Dva su razloga tome da u istraživačkom fokusu budu ovi nosioci pozorišnog života. Pre svega, ukupno posmatrano pozorišni život u jednoj zemlji ne čine samo profesionalna pozorišta (smeštena uglavnom u većim gradovima) već i mnogobrojne male grupe kako i u većim gradovima tako i u onim manjim kao i u seoskim sredinama. Bez sagledavanja rada tih manjih grupa koje predstavljaju amaterska pozorišta slika raznovrsnosti pozorišnog stvaralaštva u Srbiji bi bila rudimentarna i daleko od potpune. Drugi razlog je taj što okupljajući amatere zainteresovane za to da i sami budu pozorišni stvaraoci ova pozorišta figuriraju kao jedan od epicentara zajednica, a u radu se često bave pitanjima i problemima sa kojima se zajednice koje čine društvo u Srbiji suočavaju.
S obzirom na ovaj drugi razlog, formulisana je hipoteza da su se amaterska pozorišta razvila u svojevrsna pozorišta zajednice koja daju značajan doprinos jačanju pozorišnog stvaralaštva, raznovrsnosti kulturnog života u Srbiji, kao i ohrabrivanju članova lokalnih zajednica da reaguju u svim društveno značajnim pitanjima.
Ispitivanje ove hipoteze počivalo je na teorijama razvijenim u teatrologiji, antropologiji teatra, studija kulture i menadžmentu u kulturi. Metodološki pristup činile su kvalitativine istraživačke tehnike: etnografija, individualni intervjui sa predstavnicima amaterskih pozorišta i posmatranja sa učestvovanjem. Rezultati istraživanja su analizirani kroz prizmu teatarskih praksi koje su proučavali brojni antropolozi i pozorišni stvaraoci. Takođe, rezultati su sagledani i u svetlu teorija i praksi na kojima počivaju savremena shvatanja pozorišta zajednice.
Značaj istraživanja se ogleda u tome što su, uprkos velikoj važnosti rada amaterskih pozorišta, istraživanja u oblasti pozorišnog amaterizma u Srbiji tokom prethodnih decenija malobrojna. Ovo istraživanje, tako, predstavlja doprinos na osnovu koga je moguće sagledati opsege kulturne participacije koju amaterska pozorišta ohrabruju kako u produkciji tako i u recepciji kulturnih sadržaja. Znanja stečena na ovaj način od značaja su i za dalje planiranje kulturne politike u oblasti pozorištnog stvaralaštva posebno ako se ima na umu da je produkcija amaterskih pozorišnih predstava podjednako zahtevna kao i produkcija predstava profesionalnih pozorišta. Uostalom, rad na svetlu i tonu, na primer, dnevnice majstora svetla ili tona, isto koštaju bez obzira na to da li je predstava amaterska ili profesionalna. Jedina razlika se ogleda u tome što u amaterskim pozorištima glumci nisu plaćeni za svoje angažovanje.
Preuzmite publikaciju (.pdf)
Latiničnu verziju studije moguće je preuzeti ovde.
