Проф. др Богољуб Шијаковић указао је на етичку снагу завета, нагласивши да је он „носач морала без којег нема људског бића“. По његовим речима, Видовдан није само историјски тренутак већ дан памћења и унутрашње обнове – кроз нашу историју препознајемо истину која се понавља.
Из угла књижевне теорије и културне историје, др Слађана Илић говорила је о појму „косовске етике“, подвлачећи значај текстова објављених у антологији Српски културни образац (2022), као темељних за разумевање трајних вредности српске културе.
Проф. др Слободан Антонић осврнуо се на херојску димензију народног стваралаштва, истичући да је у њему уткана видовданска свест као елемент слободе и заветног идентитета који прожима читаво културно наслеђе.
Учесницима се обратила и др Јана М. Алексић, која је говорила о уводном тексту у поменутој антологији, нагласивши да у спонтано формираним културним разликама лежи скривено богатство – показатељ слојевитости и умрежености српске културе у ширем цивилизацијском оквиру.
Својим излагањем, др Владимир Коларић указао је да снагу завета није могуће разумети уколико он није живљен, те да однос према завету мора бити активан и делатан.
Овом трибином настављене су активности Завода усмерене ка истраживању и представљању темељних елемената српског културног наслеђа, с посебним освртом на Видовдан као симбол духовног и идентитетског трајања.
