С. Стефановић, Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији

Феномен којег овом публикацијом оцртавамо са теоретског и практичног становишта ванредно интересантан: изостанак остваривања права националне већине у некој од модерних држава на употребу матичног писма у одсуству војно-управне окупације. Израђена је, на основу података постојећих у Народној библиотеци Србије, квантитативна анализа кретања броја публикација (књига и периодике) на штокавском језику штампаних модерном српском ћирилицом. Бројчано и графички су приказана издања након 1900.године, на нивоу Србије збирно и комбиновано са демографским подацима закључно са 1999, односно 2012. годином, уз појединачни преглед издања универзитетских центара у и изван Републике Србије. Средишња питања овога рада концентрисана су на српску ћирилицу као стандард.

Научни чланци:
С. Стефановић, О јавној употреби језика и писма, Векови, бр. 2, Андрићград, 2016, 109-138.
С. Стефановић, Ћирилица у Уставу Србије: преглед значајније изворне грађе (1974 – 2014), Култура, бр. 152, Београд, 2017., 350-374.

Остали прилози дебати:
1. Разговор са г-ђом Мелихом Правдић, Радио Београд 2, Клуб 2, 30. јануар 2017.
2. Дебата са проф. др Ранком Бугарским, Радио Београд 2, Спорови у култури, 10. фебруар 2017.
3. Србија и њен ћирилички стандард, Политика, Културни додатак, субота 26. августа 2017.

Изворне табеле (Microsoft Access format):
1. Број и постотак књига на штокавском језику штампаних ћириличким писмом
2. Број и постотак периодичних издања на штокавском језику штампаних ћириличким писмом
(Бројчани подаци односе се на културне и универзитетске центре: Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Приштина, Загреб, Осијек, Задар, Ријека, Сплит, Бањалука, Сарајево, Подгорица, Цетиње, Скопље, Љубљана.) За потребе овог истраживања податке је из база Народне библитеке Србије прикупила и обрадила г-ђа Бојана Вукотић, Одељење за истраживање и развој библиотечког система – Матично одељење.

Изведени графикони:
1. Кретање броја ћириличких издања (књиге и периодика) у универзитетским центрима:
Београд (1900-2012), Нови Сад (1900-2012), Крагујевац (1900-2012), Ниш (1900-2012), Приштина (1900-1998), Бања Лука (1938-2012), Сарајево (1900-1992), Загреб (1900-1992)
2.Кретање укупног броја ћириличких издања (књиге и периодика) са демографским показатељем
Србија 1900 – 1998 (са АП Косово и Метохија)
Србија 1998 – 2012 (без АП Косово и Метохија)
Србија 1900 – 2012 (без аутономних покрајина, тзв. „ужа Србија“)
АП Војводина 1900 – 2012
АП Косово и Метохија 1900 – 1998
Београд, Нови Сад и Загреб 1944-1974 у политичко-правном контексту
Графиконе је на основу података о књигама и периодици те демографских података које које је прикупила и обрадила г-ђа Маја Маринковић, генерисала г-ђа Маријана Узуновски, дипл. библиотекар-информатичар.

Радни прилози:
1. С. Мрђа, М. Маринковић. П. Пивљанин, С. Стефановић, Резултати пилот-анкете из октобра 2013. године
2. С. Стефановић, Кратак преглед ставова о ћирилици у одговорима на Скерлићеву „Анкету“ (1913. – 1914.)
3. С. Стефановић, Неколико речи о преласку Турске и Румуније на латиничко писмо
4. М. Маринковић, Политичке странке у Србији и српска ћирилица

Скенирана и преузета изворна грађа:
1782. Теодор Јанковић Миријевски, Елаборат о српској азбуци и ортографији
1847. Судбине кирилиски писмена у Аустрiйской државй (Одъ Доктора и Кавалѣра Георгия Мушицкогъ), Гласникъ Дружтва србске словесности, св. I, Београд, 1847., 127-139.
1849. Дръ Iованъ Стеићъ, Езикословне примѣтбе на предговоръ Г. Вука Стеф. Караџића къ преводу новогъ завѣта, Гласникъ Дружтва србске словесности, св. 2, Београд, 1849., 1-43.
1850. Бечки књижевни договор
1851. О ортографiи (Високославномъ попечительству просвештения, 5. нов. 1848.; Високославномъ попечительству просвештения!, 30. мая 1849.; Дружтву србске словесности, 11. авг. 1849.; Високославномъ попечительству просвештения, 18. сеп. 1849.; Дружтву србске словесности, 1. мая 1850.), Гласникъ Дружтва србске словесности, св. III, Београд, 1851., 48-62.
1852. Дръ Iованъ Стеићъ, Србскiй правописъ, Гласникъ Дружтва србске словесности, св. IV, Београд, 1852., 1-15.
1853. Дръ Iованъ Стеићъ, Предлогъ за србскiй рѣчникъ и србску граматику, Гласникъ Друштва србске словесности, св. V, Београд, 1853., 1-13.
1859. Распра између пређашнѣ Владе и Друштва србске словесности (Д. Црнобарац, попечитель просвештения и правосудiя Друштву српске словесности, 31. мая 1858.; Одговор Друштва, 15. юния 1858.; Д. Црнобарац, попечитель просвештения и правосудiя Друштву српске словесности, 22. августа 1858), Гласник Друштва србске словесности, св. XI, Београд, 1859., 463 – 481.
1861. Вук С. Карађић, Срби и Хрвати
1909. Р. Грујић, Српски језик и српско писмо, из: Апологија српског народа у Хрватској и Славонији
1952. А. Белић, Предговор Правопису српскохрватског језика
1954. Новосадски договор у правопису МС/MH
1967. март. БорбаРеакција на „Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика“
1967. март. БорбаМ. Жанко и Ф. Чулиновић, Подземне иницијативе
1967. март. БорбаСаопштења ЦК СКС и ЦК СКХ
1967. април. Književne novine, B. Mihailović Mihiz, Pravo svakog naroda da određuje svoj jezik
1967. април. БорбаПредлог за размишљање
1967. април. БорбаГК СК Београда о „Прелдогу“ и потписницима
1969. јануар. Реакције и одговор уредника поводом преласка „Књижевних новина“ на ћириличко писмо
1971. Анали Правног факултета, Образложење забране броја 3_1971
1971. М. Ђурић, Смишљене смутње, Анали Правног факултета бр. 3, 1971.
1971. П. Ивић, Актуелни тренутак, из: Српски народ и његов језик, стр. 221-228
1971. Свет, Београд: Анкета о положају ћирилице, бр. 781-787, октобар-новембар 1971.
1972. новембар, Политика, Образложење дефиниције језика у амандманима на устав СР Хрватске (будући чл. 138) Мирка Божића
1984. Б. Брборић, Српскохрватски језик у светлу уставноправних и социолингвистичких одређења, О језичком расколу (Социолингвистички огледи I), Београд, Нови Сад, 2000., 241-291.
1986. НИН, Анкета о равноправности ћирилице, бр. 1840, април
1987. Б. Брборић, Напомене о српско-хрватским језичким односима, О језичком расколу (Социолингвистички огледи I), Београд, Нови Сад, 2000., 419-421.
1988. Б. Брборић, Супротност међу језичким одредбама (мишљење Уставног суда Југославије)О језичком расколу (Социолингвистички огледи I), Београд, Нови Сад, 2000., 346.
1989. 14. јануар, Политика, Р.Д. Лукић, Ћирилица у амандамнима на Устав СР Србије
1989. 21. јануар, ПолитикаРедакција часописа „Наш језик“, Кад је ћирилица обавезна
1989. 25. фебруар, Политика, Р.Д. Лукић, За и против ћирилице
1989. 1. март, Политика, Р. Бугарски, Писмом до разумевања
1990. Р.Д. Лукић, ПолитикаО судбини ћирилице у новом уставу
1997. Оснивачка акта Одбора за стандардизацију српског језика
2001. Одбор за стандардизацију српског језика, Нарушавање уставних оквира статуса српског језика
2002. Декларација Савезне скупштине Србије и Црне Горе о заштити ћирилице
2002. Одбор за стандардизацију српског језика, Српски језик у Лондону
2003. Закључци скупа интернет и ћирилица
2003. Одбор за стандардизацију српског језика, Укидања ијекавице заиста није било
2003. Одбор за стандардизацију српског језика, Уставне одредбе о језику, препорука за Србију
2006. М. Шипка, За кодекс употребе српског језика
2009. R. Bugarski, Jezička politika i jezička stvarnost u Srbiji posle 1990. godine
2009. Д. Збиљић, Српски лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу (корице књиге)
2010. Правопис Матице српске, одељак о писму
2013. септ.-дец. Предлог Д. Лековића и одговор Уставног суда РС о уставности Чл. 40 Закона о трговини
2014. И. Клајн, Далеко је Скандинавија, Прилог конференцији поводом 50. годишњице Новосадског договора, КЦНС, 10. децембар 2014.