Изводи из рецензија
„Посебна вредност овог свеобухватног текста лежи у савременом разумевању појма
приступачности, који се не своди на испуњавање појединачних техничких услова, већ се
дефинише као непрекинути ланац корисничког искуства који полази од информације
пре доласка, преко кретања и коришћења садржаја, до безбедности корисника. Такво
разумевање приступачности као важног предуслова за равноправно конзумирање
културних садржаја водило је ка добро успостављеној и транспарентној методологији
коју су аутори применили у истраживању. […] Важно је нагласити да ова Студија има и
додатну вредност, посебно као истраживачки документ, али и као инструмент јавне политике,
јер доноси стручно утврђено почетно стање приступачности установа културе у Републици Србији,
чиме се ствара основа за даље праћење промена и процену напретка у складу са препорукама изнетим у тексту.“
доц. др Марија Д. Марић
„Због свега наведеног, сматрам да је ова студија својеврсно обавезно штиво за читав
ланац актера у култури: доносиоце одлука на различитим нивоима власти, директоре и
менаџере у култури, кустосе, библиотекаре и архивисте, уметнике и продуценте,
драматурге и програмске уреднике, архитекте, урбанисте и конзерваторе, дизајнере, ИТ
и комуникационе стручњаке, службе набавке и људских ресурса, истраживаче публике,
социологе, итд. Не зато што је приступачност данас „тема“, тренд или пожељан
(европски) дискурс, већ зато што је равноправан приступ култури цивилизацијско
питање и једно од основних мерила савремене јавне институције. У томе видим и
највећи допринос ове студије: она нам, без стигматизовања појединачних установа и
без сензационализма, пружа довољно прецизну слику постојећег стања да бисмо од
декларативног залагања коначно могли да пређемо ка системском, мерљивом и
остваривом унапређењу праксе.“
др Лазар Јованов
