Истраживања Завода за проучавање културног развитка „Просветни радници: Културно образовање и културна партиципација“ и „Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације“ показала су да установе културе, првенствено библиотеке, музеји, позоришта и културни центри, често организују програме за децу, али и да се при креирању тих програма не узимају у обзир све посебности дечијих културних 16 потреба. Сарадња школа и установа културе се најчешће заснива на посети школа појединим програмима (једном у току школске године), док много ређе учитељи и предметни наставници заједно са установама културе осмишљавају програме. Такође, ова истраживања су показала да учитељи много чешће од предметних наставника воде своје ученике на програме из културе, али и да се сарадња школа и установа културе базира на ентузијазму учитеља и наставника. У истраживању „Модели локалне културне политике као основа за повећање културне партиципације“ представници установа културе су на фокус групама истакли да је најтеже креирати занимљиве и привлачне програме за децу која имају од 10 до 15 година, односно за децу која похађају други циклус основношколског образовања (од 5. до 8. разреда), јер у том адолесцентском периоду деца губе интересовање за културу. Деца и млади представљају веома важан сегмент у развоју културних потреба, јер они су не само посетиоци догађаја, већ и будућа публика, али и ствараоци у култури, због чега је веома важно укључити младе у креирање културних садржаја. Сви наведени подаци указују да је неопходно при креирању програма консултовати и саму децу која би требало да буду заинтересована публика установа културе. На територији Србије до сада нису рађена истраживања са децом на репрезентативном узорку у области културне партиципације, због чега је планирано да се током 2021. године и у првој половини 2022. године спроведе истраживање „Култура за децу“. Током 2021. године истраживање би обухватало анкетно истраживање деце од 5. до 8. разреда на репрезентативном узорку основних школа у неколико одабраних градова и места у Републици Србији. У плану је да у сарадњи са Институтом за педагошка истраживања буду креирана два упитника, један за ученике 5. и 6. разреда, и други за ученике 7. и 8. разреда. У свакој од школа ће бити анкетирано до 25 ученика једног одељења. Истраживање би се радило уз сагласност школа (стручне службе школа). Анкетари би били просветни радници, наставници који предају деци. На основу овог анкетног истраживања добили би се подаци о културним потребама и навикама деце, односно сазнало би се о интересовањима деце за културу. Током анкетног истраживања упоредо би се радило и на прикупљању података (путем мејла), два пута у току школске године (на крају првог и на крају другог полугодишта) у истим школама, колико ученици са школом посећују програме из културе или их прате у школи. Тражени подаци и фреквенција њиховог прикупљања би били усклађени и са релевантним документима и плановима Владе Републике Србије, Министарства културе и информисања и других републичких, покрајинских и локалних тела који су и до сада већ пратили област културне партиципације деце уз подршку Завода за проучавање културног развитка. Током 2022. године истраживањем би биле обухваћене установе културе за децу (Дечији културни центар Београд, Дечији културни центар „Мајдан“, Новосадски дечији културни центар, Дечији културни центар Ниш, Позориште за децу Суботица, Позориште младих, Луткарско позориште „Пинокио“, Позориште „Пуж“, Мало позориште „Душко Радовић“, Позориште „Бошко Буха“, Дечије позориште Крагујевац и Луткарско позориште Ниш) којима би били представљени резултати анкетног истраживања и могућности за реализацију програма према потребама деце. Целокупно истраживање би било електронски доступно на сајту Завода за проучавање културног развитка, а била би урађена и електронска брошура која би била послата свим установама културе.
Координатори: Богдана Опачић, Маријана Миланков и Бојана Субашић
