Корен речи аматер јесте латинска реч amator – онај који воли. Исто то значи и француска именица l’ amateur преко које је реч аматер ушла у наш језик. Онај који нешто воли не мора нужно да се тиме бави професионално мада културно-уметничка друштва, као најбројнији организациони облик аматеризма нарочито у мањим срединама, често јесу (била) и „одскочна даска“ за многе реномиране уметнике.
Аматери се баве свим врстама уметничког стваралаштва: ликовним, драмским, музичко – сценским, књижевним, филмским, итд. Културно – уметничка друштва која негују фолклорно музичко – сценско стваралаштво јесу и најбројнија удружења аматера.
Предмет истраживања јесте рад културно – уметничких друштава у Србији на почетку треће деценије 21. века. Реч је о удружењима и групама која се првенствено баве извођењем традиционалних плесова, песама и обичајa који су карактеристични за одређени регион, етничку групу или народ. Поред тога, културно – уметничка друштва (КУД-ови) често реализују и друге културне програме, као што су изложбе, представе, радионице, предавања и семинари, који су усмерени на промоцију и очување нематеријалног културног наслеђа.
Наведене активности одговарају одредницама културних делатности у чл. 8 „Закона о култури“. Притом, чл. 72 овог закона је посвећен аматерском културно – уметничком стваралаштву, а у ст. 1 даје његову одредницу према којој оно „обухвата активности лица или групе лица која се без материјалне надокнаде баве стварањем или извођењем дела из области културне и уметничке делатности.“ Веома је важно имати на уму да овај члан прецизира да су рад КУД-ова, као и њихово удруживање у савезе, регулисани прописима о удруживању грађана.
У конципирању предмета истраживања имале смо на уму и да „Закон о култури“ у чл. 6 прецизира да општи интерес у култури подразумева и откривање, стварање, проучавање, очување и представљање српске културе и културе националних мањина у Републици Србији (ст. 1 тачка 2), затим стварање услова за очување, развој, богаћење и промовисање културног наслеђа (ст. 1 тачка 5) као и подстицање аматерског културног и уметничког стваралаштва (ст. 1 тачка 26). Стога, нам је циљ да сагледавајући актуелно стање и проблеме културно-уметничких друштава у Србији, те перцепције чланова културно-уметничких друштава у погледу значаја аматеризма, обезбедимо чињенице на којима би се базирао стратешки развој ове за културу изузетно важне области деловања.
У методолошком смислу, реализација пројекта почивала је на примени техника анкетног истраживања и дубинских интервјуа. Истраживању путем анкете одазвало се 160 културно-уменичких друштава, што чини готово 22% од укупног броја евидентираних аматерских друштава у Србији. Дубински интервјуи су спроведени са представницима друштава из различитих крајева Србије (Бачка Топола, Београд, Бор, Ваљево, Јагодина (сеоски КУД), Крагујевац, Краљево, Стара Пазова, Шабац), координаторима аматерских друштава (Крушевац и Смедерево), те представницима два савеза: Савез уметничких аматера Војводине чије је седиште у Новом Саду и Савезом фолклорних ансамбала Србије са седиштем у Краљеву). Такође, интервјуисани су и представници Удружења кореографа народних игара Србије, репрезентативног удружења у области истраживања, документовања, заштите, очувања о презентације нематеријалног културног наслеђа.
Анкетно истраживање почивало је на структурисаном упитнику, који је садржао 56 основних питања, са додатним потпитањима, углавном затвореног типа, што је укупно чинило сакупљање података у оквиру 316 варијабли. Питања у упитнику су груписана у 11 тематских области: основни подаци о друштву и чланству, подаци о запосленима и сарадницима, затим репертоару, наступима, простору и опреми, буџету и финансирању, сарадњи, изазовима у данашњем раду, постигнућима, предлозима за унапређење ситуације и вредновање аматеризма.
Разговори су вођени према полуструктурираном упитнику са следећим тематским областима: начин рада секција и формирања репертоара, однос према фолклору и фолклоризму, кључне потешкоће у положају и оквирима рада културно-уметничких друштава и предлози за превазилажење потешкоћа и иновативна решења и/или добре праксе. Поред наведених тема, поштујући јединственост сваког удружења, саговорници су отварали и друге теме у складу са својим искуствима и потребама, које ће такође бити представљене у резултатима истраживања.
Анализа добијених података извршена је с обзиром на савремене теорије у областима фолклористике, етнологије, културне партиципације / студија културе, и менаџмента у култури.
Укупно посматрано, истраживање је показало да КУД-ови најчешће јесу мале, локалне, групе чији чланови деле интересовање за народну културу. Представници ових група, али и њихових савеза и удружења, важност свог рада виде у неговању народне традиције али и омогућавању члановима да се кроз дружење образују, те да на креативне начине проводе своје слободно време. С обзиром на то се сагледавају и могућности КУД-ова на плану развоја културе. Представници КУД-ова слабости виде у осипању чланства (како због одласка младих на студије у универзитетске градове, тако и исељавања из Србје), као и у често несистематичној подршци локалних самоуправа. Највеће претње за развој културно-уметничког аматеризма виде се недовољно одређена културна политика Републике као и недостатак институционализоване кровне организације која би пружала подршку друштвима.
На плану културне политике, истраживање је указало на важност аматеризма за подстицање активизма и културне партиципације у руралним срединама. Такође, истраживањем су идентификовани и примери добрих пракси – модели развијени на локалном нивоу који се могу применити и на националном нивоу.
Резултате истраживања можете прочитати у студији Културно-уметничка друштва: стање, изазови и перспективе на почетку треће деценије 21. века
Латиничну верзију студије могуће је преузети ОВДЕ.
Истраживачи: Маша Вукановић и Маријана Миланков
