Мато Уљаревић: СУТЕРЕН

Поетички хоризонт новијег српског пјесништва не умиљава се рутинском погледу. Чак и на културној маргини, по страни од ужурбаних послова дана, на дјелу је жустро преиспитивање и преисписивање – све до опасне границе преурањеног засићења. Притом, ни за добронамјерну критику више нема привилеговане осматрачнице. Она је дјелотворна само онда кад стварним конвенцијама супротстави стварну инвенцију.

Мато Уљаревић је веома инвентиван аутор, са изразитом поетичком самосвијешћу. Он махинално и ефектно региструје свакодневицу, нотира њене апсурдне црте и ситуације, критички „хвата” стварност – али је истовремено игриво „отуђује” и контекстуализује, због чега његови лирски записи зраче вишесмисленом и привлачном неодређеношћу.

Прва збирка пјесама не мора бити прецизна најава снаге и ширине будућег стваралаштва, али се баш у њој врло често назиру обриси аутентичног дара. У пјесничком рукопису Мата Уљаревића прилично јасно одзвања и она типично тадићевска горко-иронијска нота, којој дугујемо неке од понајбољих пјесама српске данашњице.

Желидраг Никчевић

Публикацију можете преузети овде

Календар

Нема резултата.

е-Култура

Часопис Култура

UNESCO фонд за културну разноликост

Књижевни конкурс НОВИЦА ТАДИЋ

ГЕО СРБИЈА

Последње објаве