Скуп је свечано отворио помоћник министра културе, господин Миодраг Ивановић, нагласивши значај ове теме за друштво и културу данашњице.
Кроз низ инспиративних питања, модераторка Дивна Вуксановић, филозофкиња и професорка Факултета драмских уметности, подстакла је учеснике на промишљање комплексности и двосмислености самог термина „вештачка интелигенција“.
Господин Алфи Баун, виши предавач на Краљевском колеџу у Лондону, понудио је занимљиву перспективу. „Вештачка интелигенција није новост,“ истакао је Баун, „она сама по себи не носи ни добре ни лоше карактеристике, већ зависи од начина на који је ми користимо.“ Он је указао на маркетиншку природу вештачке интелигенције, као и на то да је наш однос према технологији обликован друштвеним изборима.
Уз критички приступ, професор Предраг Јаничић са Математичког факултета Универзитета у Београду указао је на то да термин „вештачка интелигенција“ носи одређене нејасноће. „Вештачка интелигенција је заправо модел решавања проблема,“ рекао је Јаничић, наглашавајући да је потребно јасно разликовати позитивне доприносе ове технологије у медицини и образовању од њеног потенцијалног утицаја на културу и уметност, где је неопходан критички опрез.
Јуенхао Цуеј, професор са Универзитета за пошту и телекомуникације у Пекингу, пружио је посебно занимљив допринос дискусији. Он је истакао да је вештачка интелигенција „настала као визија и нада“, те да је њен развој неодвојив од људске креативности и етичке одговорности. Међутим, указао је и на то да је неопходно задржати људски фактор у процесима одлучивања и креативности, како би технологија заиста служила хуманим циљевима.
Социолог и доцент на Одсеку за социологију Филозофског факултета Универзитета у Љубљани, господин Примож Крашовец, сматрао је да је вештачка интелигенција застарели термин, који представља интелигенцију из 50-их година прошлог века. Он је упоредио унутрашњи начин рада вештачке интелигенције са креативношћу програмера.
Урош Крчадинац, дигитални уметник и професор дигиталне уметности и рачунарства на Факултету за медије и комуникације у Београду, изразио је интересантан став да је сам појам вештачке интелигенције терминолошка збрка, те да су људи ти који треба да буду кустоси и уредници дигиталних садржаја.
Филозоф Душко Прелевић, професор на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду, указао је да је вештачка интелигенција ипак производ човека и да она није интелигентна у пуном смислу те речи.
Учесници су били сложни у мишљењу да развој вештачке интелигенције доноси јединствене могућности, али и да је потребно бити врло обазрив како би се избегле могуће опасности. Професор Драган Ћаловић са Факултета савремених уметности скренуо је пажњу на појам „слабе и јаке“ вештачке интелигенције, нагласивши потребу за етичким приступом и постављањем јасних критеријума при њеном коришћењу у креативним областима.
Закључак осмог Београдског контрапункта представља позив на промишљање о будућим односима између човека и технологије, при чему је истакнута потреба за очувањем хуманистичких вредности у примени вештачке интелигенције у уметности и култури. Скуп је потврдио значај континуираног разговора на ову тему, са освртом на питања етике, креативности и одговорности, како би технологија постала истински савезник у очувању и развоју културних и друштвених вредности.
Фото Завод: Војислав Луковић
