Кроз специфична уметничка дела, Матаруга истражује комплексан однос између човека и вештачке интелигенције, узајамно разумевање, сарадњу и помагање. Албино модели који се налазе на Даниловим радовима окружени су фрагментима огледала који представљају симболе рањивости и самоиспитивања. Огледала рефлектују делове њихових лица и тела, што представља разбијене идентитете, односно приказе испреплетeних слојева онога што је стварно и онога што је замишљено.
У овом контексту, поставка AID представља чин узајамног препознавања и подршке између човека и вештачке интелигенције, где технологија није само алат већ и партнер који омогућава истраживање оба идентитета на дубљи начин.
Огледала симболизују сусрет људске несавршености и дигиталних грешака. Вештачка интелигенција отвара нову перспективу ка сопственој комплексности, отварајући гледаоцу могућност да сагледа оно што би иначе остало сакривено. Овај однос „помоћи вештачке интелигенције“ није једносмеран. Баш као што вештачка интелигенција осветљава наше унутрашње светове, тако је човек и обликује, уносећи у њу своја питања, несавршености и тежњу за разумевањем.
AID позива да сагледамо свет кроз призму међусобног разумевања, односно на који начин вештачка интелигенција може да буде водич ка унутрашњем увиду и самоприхватању. Кроз огледала, симболичке просторе интроспекције, вештачка интелигенција је дигитални сапутник који не брише наше недостатке, већ их прихвата као део наших личности. Технологија овде пружа могућност да редефинишемо сопствену личност не поништавајући је, већ је обогаћујући перспективама које омогућава.
На овај начин AID нас суочава са питањима о самоприхватању и отвара простор за перцепцију о томе како нас технологија може обогатити, а не редефинисати. Изложба позива на интроспективно путовање, где се границе између човека и вештачке интелигенције стапају пружајући прилику да откријемо нове димензије онога шта значи бити човек.
ИЗЛОЖБА ЋЕ БИТИ ОТВОРЕНА ДО 14. НОВЕМБРА
