У четвртак 26. априла у 12 часова у просторијама Завода за проучавање културног развитка Риге од Фере 4, Београд одржана је промоција 134. броја часописа „Култура“ под тематским насловом „Наратологија и Српска филозофска култура“
На промоцији ће говорити:
проф. др Миланка Тодић, уредница часописа Култура и теме о Наратологији,
доц. др Александар Прњат, уредник теме о Српској филозофској култури
Ана Сладојевић и Слободан Васић, аутори текстова
Наратологија нас учи да је сваки наратив конвенционална форма која се преноси одређеним културним обрасцима учења, али јој и сваки појединац може додати свој печат. Наратив је, чак и кад је реч о невербалним наративима, ментални модел ограниченог трајања или једна верзија знања о свету у коме живимо. У најновијем броју часописа Култура доносимо неколико нових и узбудљивих прича о досадним и старим темама: љубав, Шекспир, Ибзен, али и неколико сасвим нових и интересантних наратива о звону мобилног телефона и Музеју афричке уметности у Београду. Нико данас не би писао о сликарима на начин како је то радио велики ренесансни биограф Ђорђо Вазари. Временско ограничење је кључно за сваки наратив. Један тип конструкције, репрезентације и интерпретације стриктно је временски ограничен. Сва наша сазнања о свету, као и сваки производ, имају рок трајања. Дакле, није питање како је наратив као текст и интерпретација конструисан него како он функционише унутар постојећег система сазнања. (проф. др Миланка Тодић, О теми Наратологија, Култура бр. 134)
Понекад се о филозофији говори као о круни једне националне културе. Данас се међутим поставља и питање није ли филозофска превазиђена књижевном културом? И да ли је филозофска култура луксуз? Темат „Српска филозофска култура“ 134. броја часописа Култура појављује се у време када се све чешће питамо о исходиштима, дометима и перспективама српске филозофске културе. У овом броју часопис Култура између осталог доноси текстове о Руђеру Бошковићу, Сави Мркаљу, Сретену Марићу и његовом читању Мишела Фукоа, раној рецепцији Дарвина у Србији, о темама старије логике у Србији али и једној савременој београдској школи теорије доказа која има велики одјек у светским стручним круговима. Ту су, између осталих, и радови о неопходности стандардизовања српске онтолошке терминологије, радови у којима се нуде одговори на питање да ли је сама филозофска култура превазиђена књижевном културом, а такође и о нашим рецепцијама религијске толеранције али и новијих тема као што је биоетика или визуелна култура у доба медија. (доц. др Александар Прњат, О теми Српска филозофска култура, Култура бр. 134)
