Сажетак
Истраживање обухвата мрежу јавних библиотека у Србији и показује да су услови за
приступ простору, грађи, информацијама, услугама и програмима неуједначени.
Појединачне мере постоје, али већина анализираних библиотека, према сопственим
одговорима, не достиже постављене истраживачке прагове приступачности. Налази
се односе на 2024. годину и пружају основу за планирање унапређења и праћење
промена.
Најмањи удео библиотека достиже основни истраживачки праг архитектонске
приступачности: 14 од 133, односно 10,5%. Приступачни тоалети, путеви евакуације,
тактилне стазе, звучна обавештења и прилагођена радна места у читаоницама ретко
су заступљени. Подаци упућују на потребу да се постојећи елементи повежу у
непрекинут пут од улаза до услуге.
Основни праг комуникационо-информационе приступачности достижу 43
библиотеке, односно 32,3% анализираних библиотека. Достава публикација, грађа у
приступачним форматима и подршка запослених пружају основу за развој услуга.
Дигитална приступачност, асистивна технологија, информације о приступачности и
прилагођени програми остају недовољно заступљени.
Когнитивна приступачност је присутна у ограниченом обиму. Критеријум испуњава 31
библиотека, односно 23,3% анализираних установа. Иако се бележе програми и
радионице за особе са аутизмом, различитим развојним потешкоћама и/или
интелектуалним инвалидитетом, фонд лако читљивих материјала је веома слабо
развијен, што указује на потребу за систематичнијим улагањем у овај сегмент.
Отворени одговори библиотека показују да се као главне препреке најчешће
препознају недостатак средстава за архитектонско и урбанистичко прилагођавање,
недостатак специјализоване опреме, недовољан број запослених и ограничени
просторни капацитети. Библиотеке често истичу да су смештене у старим,
ненаменским, заштићеним или просторно ограниченим објектима, што у великој
мери отежава прилагођавање.
Приступачност треба планирати кроз повезане мере: прилагођавање простора,
обуку запослених, одређивање особе за контакт, развој приступачних формата и
дигиталних услуга, набавку потребне опреме и редовне приступачне програме.
Приоритете треба утврдити за сваку библиотеку, уз учешће корисника и оснивача.
