Истраживање Улога регионалних развојних агенција у културном развоју у Србији имало је за предмет акредитоване регионалне развојне агенције које су основане да активно помажу, пре свега, привредни развој региона у Србији.
Циљ истраживања био је да прикупи основне информације о акредитованим регионалним развојним агенцијама (статус, оснивачи, начин функционисања, активности) и да истражи место културе и пројеката у култури у оквиру њихових активности, као и пружене услуге актерима у култури. Полазна хипотеза била је да се развојни потенцијали културе недовољно користе у развоју локалних заједница и региона, и да култура у регионалном развоју нема адекватно место. Додатна хипотеза била је да се културном политиком не препознаје потенцијал регионалних развојних агенција (услуге у виду обука за писање и управљање пројектима, стратешко планирање, маркетинг) да пруже допринос транзицији јавног сектора у култури.
Резултати истраживања представљени су најпре кроз преглед основних података о регионалним развојним агенцијама ради добијања опште слике o начину на који функционишу, а потом кроз њихове активности и сарадњу са актерима на хоризонталној и вертикалној димензији управљања. Посебно су нас занимале њихове активности на пољу пружања едукативних и консултантских услуга, као и техничке подршке јединицама локалнe самоуправe, установама културе и туристичким организацијама на пројектима везаним за културу. Према добијеним резултатима, едукативне услуге регионалних развојних агенција у виду обука за писање и управљање пројектима, стратешко планирање, маркетинг се не користе у довољној мери будући да запослени из установа културе нису редовно заступљени међу полазницима тих обука. Међу пројектима које су реализовале регионалне развојне агенције, финансираним из домаћих и међународних фондова, било је и пројеката који се дотичу различитих аспеката културе (у ширем смислу) а тим поводом оствариле су сарадњу са установама културе, углавном заводима за заштиту споменика културе и музејима. Овим пројектима регионалне развојне агенције су пружиле допринос: заштити, интерпретацији и промоцији културног наслеђа; повећању његове доступности резидентима и туристима; очувању и неговању културе националних мањина, што је кључно за развој интеркултуралног друштва, те стварењу социјалне кохезије; успостављању везе између традиције и савремености – очување старе занатске производње применом савремених приступа предузетништву и тржишту; развоју и неговању територијалног идентитета региона креирањем типичних производа и заштитом производа са географским пореклом; развоју туризма; међуресорном повезивању (повезујући културно наслеђе са аграрним наслеђем, туризмом, образовањем и многим другим областима).
На основу спроведеног истраживања закључило се да регионалне развојне агенције представљају потенцијал који може да пружи значајан допринос културној политици у складу са савременим демократским културним политикама, конкретно у погледу: повезивања установа културе и локалних власти са донаторима, превасходно међународним, као начин да се диверсификују извори финансирања што јесте препоручени модел финансирања установа културе, унапређења рада установа културе, развоја предузетништва у култури и креативних индустрија, унапређења културних политика учешћем у креирању локалних и регионалних стратегија, имајући у виду да се регионалне развојне агенције често укључују у процесе стратешког планирања за потребе израде локалних развојних докумeната општег и секторског типа. Самим тим, регионалне развојне агенције могу да буду значајне за примену стратегија савремених културних политика, попут: стратегије интернационализације, стратегије повезивања, стратегије комерцијализације и програмско-организационе компетитивне стратегије, као и за едукацију као један од кључних предуслова за неопходне промене у раду установа културе. Стога би, регионалне развојне агенције требало да буду релевантан партнер и подршка националном нивоу у процесима креирања и имплементирања јавних практичних политика, укључујући и културну политику. Конкретније, у низу мера Акционим планом дефинисане нацртом Националне стратегије развоја културе за период од 2019. до 2029. године, регионалне развојне агенције могу да буду партнери за њихову имплементацију, за шта их легитимише досадашње искуство у пружању услуга и на реализацији пројеката. У циљу трансформације целокупног културног система и културном развоју, те међуресорног повезивања – планске, чвршће и смисленије везе културне политике и регионалне политике, као и унапређења вертикалне и хоризонталне сарадње, предложене су препоруке актерима који су били важни у овом истраживању: регионалним развојним агенцијама, Министарству културе и информисања, јединицама локалних самоуправа и установама културе.
