Анкетирање је обављено у октобру и новембру 2019. године, при чему је од планираних 1.600 анкетиран 1.521 испитаник, што представља 95.0% реализације узорка. У истраживању је учествовало 50 анкетарки и анкетара из средина у којима је вршено истраживање или са територијално ближих општина.
Анкетирање је обављено уз помоћ стандардизованог упитника који се састојао од 50 питања, подељених у 7 група, при чему се први део упитника односио на стандардне социодемографске варијабле а други је био посвећен зависним варијаблама, као што су културна интересовања, културне навике, информисање и комуникација, уз посебан сегмент упитника везан за оцену личног благостања.
Захваљујући оваквом анкетном истраживању добијени су подаци о томе шта испитаници воле да раде из домена културе (културне аспирације), шта стварно раде (културне праксе), колико троше на културу и друго, а прикупљеи подаци о социодемографским карактеристикама испитаника омогућили су идентификацију позиције испитаника у социјалном простору и идентификацију њихових професионалних, образовних и урбаних карактеристика.
У студији су анализирани и приказани подаци за које је процењено да би могли да буду од користи креаторима културне политике на свим нивоима, установама културе, формалним и неформалним уметничким групама, као и широј заинтересованој јавности.
Истраживање Културна партиципација грађана Србије ослањало се на ранија истраживања културне партиципације на националном нивоу које је спровео Завод: Културне праксе грађана Србије (2010)) и Културне потреба, навике и ставови грађана Србије (2015) и садржи компаративну анализу са њима.
Завод за проучавање културног развтка је припремио и електронско издање ове књиге у ПДФ формату, посебно прилагођено за читање са екрана, које је могуће преузети ОВДЕ.
Координацију теренског дела истраживања на основу ког је настала књига урадиле су истраживач Богдана Опачић и организатор истраживања Маја Маринковић. Рецензенти књиге су проф. др Никола Божиловић, проф. др Јелена Ђорђевић и проф. др Бранимир Стојковић, а публикација поред основног текста садржи увод, библографију, појмовни и именски индекс и кратке биографије аутора.