Тематску целину новог броја приредио је др Слободан Пенезић, који је овом приликом истакао да су у фокусу биле промене у ширем друштвеном оквиру и новонасталим наративима, проистекле из појаве нових технологија и дигиталних канала комуникација које су оне донеле. „Текстови примарно анализирају шири контекст пратећих промена и подела, као и друштвену конфузију које је донела популаризација интернета: с једне стране узрокујући нужност анализе нових навика у коришћењу и потрошњи нових медија и платформи, а и зато што је, с друге стране, неопходно и дубље разматрати однос између нових медијско-комуникацијских формата који се појављују, али и моралне и друштвене панике које прати овај процес.“
Доцент др Добринка Кузмановић која је аутор текста Од ’дигиталних урођеника’ до ’дигиталних кретена’ – млади и дигитални јазови анализирала је феномене дигиталног јаза између различитих генерација, са фокусом на индивидуалним разликама у дигиталним вештинама младих.
Ауторка текста Локална историја дигиталних игара: први кораци у срећни, нови, дигитални свет, проф. др Љиљана Гавриловић, осветлила је један и те како важан угао почетака актуелног виртуалног хабитуса на нашим просторима, али и истакла да су дигиталне игре донеле једну нову врсту уживања свима, да то не треба да нас брине и изазива панику.
Облике односа између генерација и њихов потенцијални допринос друштвеним променама или развоју потрошачког друштва разматрао је доцент др Никола Млађеновић у тексту Модели генерацијиских односа: од историјских сукоба до дигиталног комплекса.
Специјални гост, промоције овог броја часописа Култура, био је Давид Миљанић, један од најпознатијих српских „гејмера“ који је окупљеној публици представио гејмере али и њихове активности у ИТ индустрији.
Модератор програма била је др Јелена Ђорђевић, пр Завода.
