Аутори и истраживачи: мр Маша Вукановић и Маја Тодоровић
Усвајање УНЕСКО Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа 2003. године на међународном плану је појачало напоре да се очувају елементи културе као што су веровања, знања, вештине, језик, усмено стваралаштво, музика, плес и сл., односно они елементи који не морају добити материјално опипљиве форме али који јесу од изузетног значаја за самосвест појединаца, група и заједница, односно за изградњу и ојачавање њиховог културног идентитета. У Конвенцији је наглашено препознавање група и заједница као примарне инстанце у напорима да се ови елементи културе очувају за будуће нараштаје. Такође, у Конвенцији је истакнута и потреба да се ови елементи промовишу, односно учине ближим и доступним већем броју чланова заједница, те како би се представљањем ових елемената другима ојачало самопоуздање појединаца, група и заједница.
Пројекат „Нематеријално културно наслеђе – очување кроз рад аматерских друштава и промоција на манифестацијама осмишљен је управо с обзиром на Конвенцију и за циљ има испитивање како се приступа чувању и промовисању елемената нематеријалног културног наслеђа у Србији.
У досадашњим напорима да се Конвенција имплементира у Србији фокус је био ка професионалним заједницама које се баве културним наслеђем те јачању капацитета институција. Иако је мањи број удружења грађана био укључен у први циклус номиновања елемената за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, те иако су „Правилником о начину, критеријумима и мерилима за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије“ препозната као чувари баштине, аматерска друштва као што су културно – уметничка друштва и фолклорни ансамбли нити су подробније узимани у обзир као групе у локалним заједницама које потенцијално могу заиста бити они који чувају елелемнте нематеријалног културног наслеђа, нити су уопште изазивали пажњу академске заједнице што је резултирало веома оскудном литературом посебно о сегментима рада ових друштава. Стога је посебан циљ пројекта да се испита да ли и како аматерска друштва а пре свега културно – уметничка друштва и фолклорни ансамбли чувају елементе нематеријалног културног наслеђа.
Посебни догађаји као што су прославе, светковине, параде и смотре јесу прилике на којима на пример културно – уметничка друштва и фолклорни ансамбли шредстављају свој рад у области народне културе. Имајући у виду да манифестације, а као што то показује на пример Smithsonian Folklife Festival, могу бити искра која осветљава спектар достигнућа култура локалних заједница те да посебни догађаји привлаче све већи број људи заинтересованих да стекну знања о културама локалних заједница, други посебан циљ пројекта је испитивање како се манифестације програмски оријентисане ка елементима нематеријалног културног наслеђа планирају и продуцирају.
Истраживања која чине окосницу пројекта спроводе се путем два упитника – један упитник је намењен аматерским друштвима (културно – уметничким друштвима и фолклорним ансамблима) а други је намењен организаторима манифестација. Оба упитника су креирана тако да омогуће и дубљи увид у процесе очувања и промовисања нематеријалног културног наслеђа.
Резултати истраживања и анализе биће на располагању и доносиоцима одлука и широј јавности а како би се предлагале, планирале и спроводиле будуће активности усмерене и ка очувању и промоцији нематеријалног културног наслеђа и ка унапређењу положаја културно – уметничког аматеризма у Србији.
