Директор Завода господин Церовић истакао је да је веома важно да Срби с обе стране реке Дрине, као један народ и јединствен културни простор, помажу једни другима, размењују искуства и да је то нешто што се већ ради.
Церовић је рекао медијима у Бањалуци да се након усвајања декларације на Свесрпском сабору, који су иницирали председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик, већ кренуло у бројне активности, које ће се тек интензивирати.
„Програми које представљамо у Бањалуци су пројекти Завода за проучавање културног развитка Србије које планирамо да спроведемо у Српској до 2025. године“, рекао је Церовић. Он је нагласио и да ће ове године бити спроведено 60 активности 14 установа културе из Србије које ће се реализовати у сродним установама у десет градова и општина у Српској.
Главни уредник часописа „Култура“ Слађана Илић истакла је да је једна од значајних тема заштита српског језика и писма о којој ће ставове изнети бројни лингвисти.
„Они што је природна веза Србије и Српске је књижевност, али и култура сећања. Чини се, с обзиром на проток времена и околности којима смо затечени да не посвећујемо довољно пажње управо култури сећања. Без тога нема ни конструктивне будућности па ни напретка у очувању националне културе, језика и књижевности“, рекла је Илићева.
***
Права на даљу дистрибуцију фотографија са трибине у Бањалуци уступа Музеј Републике Српске. Аутор фотографија је музејски фотограф Сандра Гарић.