„Жене у јавним установама културе“, најсвеобухватнија, статистичка студија о положају жена у култури показала је константу да су жене у култури доминантније од мушкараца, и да је у њој запослено чак 59% жена. Жене су у већој мери и посетиоци културних дешавања, па тако 61% жена посећује позоришта наспрам 39% мушкараца, док су у музејима бројке још веће – 63% жена према 37% мушкараца. Жене чешће читају и чешће посећују библиотеке, а типичан профил такве читатељке је млада, високообразована жена, становница урбаног подручја.
Запрокул је по први пут у Србији спровео и истраживање „Идентитети жене у савременом визуелном стваралаштву“ на узорку од 256 испитаница, визуелних уметница из Србије, Словеније, Црне Горе, Хрватске и Северне Македоније, а циљеви истраживања су били афирмација и што већа видљивост женског стваралаштва.
Резултати одржавају нашу реалност, па тако нешто више од 40% визуелних уметница сматра да су оне данас још увек недовољно видљиве. Премда су жене одувек биле део историје уметности, оне нису биле присутне једнаким интензитетом и континуитетом као мушкарци. Чак 72.8% визуелних уметница сматра да је за њихову професионалну афирмацију веома важна активнија и блискија сарадња са кустосима и кустоскињама, као и другим уметницама на заједничким пројектима.
Положај визуелних уметница – као и жена у другим уметностима – више никад не треба да буде табу тема, и све инститиције културе треба да им пруже још интензивнију јавну подршку да слободно проговоре о друштвеним стеротипима, превазилажењу предрасуда, јачању родног идентитета и уопште положаја жена у уметности савремене Србије.
