БРОЈ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ КАО БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА – ПРЕВИШЕ ИЛИ ПРЕМАЛО?

У Заводу за проучавање културног развитка одржана је шеста трибина Форума о оправдању ствраралаштва која се бавила интересатним питањем броја позоришта у Србији као буџетских корисника. Учесници су из својих дугогодишњих искустава изнели интересантне реминисценције, примере добрих пракси из окружења и света, али и савете како побољшати стање позоришта и културе уопште.

Театролог Милован Здравковић на почетку је истакао да у свету постоје „јасни критеријуми за оснивање позоришта. Унеско прописује једно позориште на педесет хиљада становника, тај број је код нас много мањи…“

Надовезао се господин Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије, који је навео примере из региона, и истакао да „није једини задатак у томе да се оформи позориште, већ у обезбеђивању услова; оно мора имати зграду, ансамбл, финансије, мора се едуковати публика… Позоришта у Бугарској и Румунији на пример, су много уложила у образовање публике, у очувању позоришне уметности уопште.“

„Критеријуми и правила, то је најзначајније“ нагласио је Зоран Карајић, глумац и дугогодишњи директор Шабачког позоришта. „Позоришта у унутрашњости Србије су последица традиције, случаја или воље појединаца. Критеријуми су најважнији, то говори моје искуство“ закључио је Карајић.

Модератор трибине био је Александар Ђаја, драматург и стручњак у области позоришта, некадашњи директор Позоришта на Теразијама.

Календар

Нема резултата.

е-Култура

Часопис Култура

UNESCO фонд за културну разноликост

Књижевни конкурс НОВИЦА ТАДИЋ

ГЕО СРБИЈА

Последње објаве