Театролог Милован Здравковић на почетку је истакао да у свету постоје „јасни критеријуми за оснивање позоришта. Унеско прописује једно позориште на педесет хиљада становника, тај број је код нас много мањи…“
Надовезао се господин Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије, који је навео примере из региона, и истакао да „није једини задатак у томе да се оформи позориште, већ у обезбеђивању услова; оно мора имати зграду, ансамбл, финансије, мора се едуковати публика… Позоришта у Бугарској и Румунији на пример, су много уложила у образовање публике, у очувању позоришне уметности уопште.“
„Критеријуми и правила, то је најзначајније“ нагласио је Зоран Карајић, глумац и дугогодишњи директор Шабачког позоришта. „Позоришта у унутрашњости Србије су последица традиције, случаја или воље појединаца. Критеријуми су најважнији, то говори моје искуство“ закључио је Карајић.
Модератор трибине био је Александар Ђаја, драматург и стручњак у области позоришта, некадашњи директор Позоришта на Теразијама.
