Први од планираних сусрета био је посвећен питањима културне политике у области уметничке игре (класичан балет, савремена игра, народна игра), кроз примере из образовних институционалних пракси, уз пратеће законодавне регулативе.
Сања Вучуревић, директорка Балетске школе у Новом Саду указала је на проблеме са којима се у раду сусрећу балетски играчи и балетске школе. „ У Новом Саду, ове године прославићемо 20 година смера за савремену игру, искуство показује да наши највећи таленти пронађу свој пут. Међутим, у Србији, генерално, остаје велики проблем њиховог високог образовања, као и школовање будућег кадра и ограничене могућности запослења.“
Уметничка директорка Битеф Денс Компаније госпођа Јелена Кајго, указала је на проблеме неусловности балетских сала и простора за вежбање, упозоравајући на чињеницу да најбоље светске плесне компаније запошљавају нашу децу, која потом одлазе у свет, а тиме публика губи прилику да види и прати њихов рад.
„Публика за која прати уметничку игру постоји“ надовезала се Аја Јунг, директорка Београдског фестивала игре, управитељка Националне фондације за игру и директорка Балетске школе Националне фондације за игру. „Од појаве Фестивала ми имамо и медије, и људе који редовно прате наше активности. У Београду, међутим, недостаје простор, који ће испратити захтеве балета попут величине, звука, сцене.“
Здравко Ранисављевић, директор Националног ансамбла КОЛО истакао је да је у свом раду спојио просвету, науку и игру. Његово искуство говори да народна игра има одређени примат. „Она је инструмент јавне власти и има извесну супериорну позицију (преко 450 хиљада играча, 500 кудова) и управо зато је кључно дефинисати јасне критеријуме народне уметничке игре.“
Програмом је модерирала истраживачица Јасна Димитријевић која је закључила да управо овакви сусрети треба да помогну да мапирамо најважније актере у области балетског стваралаштва, као и уметничке игре код нас, али и да анализирамо стање и проблеме у овој области, шзо ће Тавод и чинити у наставку Форума о оправдању стваралаштва.
Овај програм се организује у оквиру пројекта Завода „Форум о оправдању стваралаштва“ уз подршку Министарства културе Републике Србије.
