Аутор пројекта: мр Драгана Мартиновић
Предмет истраживања
Предмет овог истраживања јесу постојећи и могући концепти нових сталних поставки музеја у Србији који су их “добили” у периоду од 2007. године до данас, као и оних у процесу осмишљавања, посматрани са музеолошке, културолошке и социолошке тачке гледишта. Полазећи од ововековног одређења музеја као места на којем се креира и презентује идентитет, наново производе контексти и значења, а артефактима интерпретира дати текст, предмет овог истраживања јесте однос нових сталних поставки музеја у Србији према савременим музеолошким теоријама и музеографској пракси, и то у својству промене њихове функције, те преузимања улоге иницијатора оживљавања музејског простора почетком 20. века. Важно је било истражити релацију музеј – музејски предмет, кустос – посетилац, контекст музејског предмета који се формира на сталној поставци и његову комуникацију са корисницима, околином, те начине на које музеји производе значења и наративе (не занемарујући додатне програме и активности везане за промовисање сталне поставке, као и заступљеност нових технологија).
Циљеви и активности истраживања
Главни циљ истраживања био је да се испита да ли су и колико нове сталне поставке у нашим музејима конципиране према савременим музеолошким стандардима (што обухвата комуникацију, едукацију, анимацију, медијацију, социјализацију, отвореност, актуелност итд.). Остали циљеви били су везани за идентификовање утицаја нове сталне поставке на ревитализацију и трансформацију музејских установа: повећање музејских активности, посећености публике, креирање иновативнијих музејских пројеката, савременију интерпретацију културног наслеђа, већу интерактивност у музејима; за идентификовање актера који су учествовали у конципирању нове сталне поставке, те која је била њихова идеја водиља; за идентификовање извора, односно буџета из којег су финансиране и са којим циљем; за идентификовање промена у маркетингу и менаџменту музеја, у смислу откривања да ли су оне довеле до стварања нових концепата сталних поставки или су сталне музејске поставке утицале на промене у начину пословања музеја. Да бисмо остварили ове циљеве, предузели смо следеће активности на пројекту:
– израда узорка и инструмента истраживања;
– разговор (интервјуисање) с кустосима водичима, дизајнерима поставке, архитектама;
– истраживање документације о посећености сталних музејских поставки;
– транскрипција интервјуâ;
– анализа добијених података и информација;
– израда финалног извештаја и штампање публикације.
Методологија истраживања
Крајем 20. и почетком 21. века, у свету и код нас расте потреба за критичким и дубљим промишљањем поља музеја, његовом значају, развојним перспективама. Да бисмо доказали и операционализовали тезу да је сасвим применљива, могућа и неопходна нова улога и место музеја у Србији, у култури и друштву једне заједнице, анализирали смо концепте нових сталних поставки у корелацији са савременим теоријама, као и са савременим могућностима оживљавања музејског простора. Ово смо урадили на примерима музеја Србије који су добили нову сталну поставку у периоду од 2007. до данас: Народни музеј у Ваљеву, Народни музеј у Краљеву, Народни музеј у Шапцу, Завичајни музеј у Књажевцу, Галерија Матице српске у Новом Саду, Народни музеј у Кикинди, Музеј „Рас“ у Новом Пазару, Педагошки музеј у Београду.
Сходно теми, и методологија овог пројекта одговара његовој основној подели на систематско теоријско и примењено емпиријско истраживање. Један део рада био је везан за креирање теоријског оквира теме, док је други део рада – емпиријски статистички и аналитички приступ – представљао својеврсну „проверу“ теоријских поставки. Базиран је на реално описаној и приказаној ситуацији у одабраним музејима Србије, и то кроз квалитативне (натуралистичке) и квантитативне (статистичке) методе: путем анализе података добијених истраживањем документације, архива, програмских извештаја за протекле три године; путем разговора с кустосима и креаторима изложби; путем посматрања унутрашњих и спољашњих фактора од којих зависи деловање музеја. У склопу методе испитивања, користили смо инструмент интервјуа на основу унапред структурисаних питања.
Значај истраживања
На основу ранијих истраживања у Заводу, спроведених у музејским установама Србије, издвојили смо важан а недостајући сегмент за нормализовано, али и савременије функционисање наших музеја, а који се тиче нових сталних поставки. Захваљујући све већој заступљености овог горућег проблема у стручној литератури и медијима, закључили смо да је неопходно испитати и анализирати феномен сталне поставке, како са музеолошке тачке гледишта тако и са културолошке, социолошке и економске. Након вишедеценијске “учмалости” наших музеја и незаинтересованости државе за њих, приметне су позитивне промене, нарочито од 2007. године, када је отворено неколико нових сталних поставки, а државни, градски и општински органи власти интензивирају радове везане за унутрашњу и спољашњу реконструкцију музеја.
