Gospodin Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture Republike Srbije, svečano je otvorio skup istakavši da je: „Beogradski kontrapunkt prilika za razgovor o pitanjima koja se tiču zajedničkih i bitnih iskustava, a na koje se, sa raznih ličnih i geokulturnih tačaka, mogu pružiti različiti odgovori i razlike uskladiti u jedan široko zasnovan pogled, kao u muzičkom kontrapunktu.“
Potom je moderatorka skupa Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti i direktorka Galerije Matice srpske u Novom Sadu, preuzela reč i učesnicima postavila interesantna problemska pitanja o identitetu, medijima i veštačkoj inteligenciji, ali i to na koji način kulturno stvaralaštvo, kulturna dalatnost i kulturna politika mogu konkretno da doprinesu prevazilaženju podela i sukoba.
Nikola Kolja Božović, slikar i redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu ukazao je na to da „kultura u današnjem svetu može i treba da osvesti ljude, da ih preobrazi… jer je jedini mogući preobražaj čoveka – duhovni“.
Filozofkinja, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu gospođa Divna Vuksanović imala je polemičke stavove: „Ljudi su drugost, svaki čovek mora imati drugog, sa kojim se prožima i dopunjuje… Dananja kultura je kontaminirana ratom, i unutar kulture vladaju ratovi. Ali, znate ja sam skoro videla neku sliku na društvenim mrežama gde su deca iz ratnog područja na ruševinama postavila teatar. I to je glavna poruka savremenog trenutka – kultura živi preko dece iz ruševina.“
Istoričaru, profesoru Odeljenja za antičku istoriju Univerziteta u Budimpešti gospodinu Petru Katou posebno je bila zanimljiva tema tehnologije koja je oduvek deo ljudskog sveta: „iako stvorena da na različite načine pomogne čoveku u svim pitanjima, tehnologija nikada neće rešiti sve probleme, jer ona stalno generiše nove probleme.“
Janja Rakuš, spisateljica, filmska autorka i vizuelna umetnica iz Slovenije bila je mišljenja da se u svetu tehnologije, upravo pojavom društvenih mreža podele produbljuju. „Danas su po meni mediji postali beskorisni, Sa pojavom lažnih vesti i sa raznim mogućnostima veštačke inteligencije upravo mediji prave ratove. Veštačka inteligencija je već ovde, toga moramo biti svesni… mislim da deca u školi moraju da uče programiranje jer ako ne kodirate, bićete kodirani.“
Kineski pesnik, prozni pisac i književni kritičar, profesor na Fakultetu za književnost Univerziteta provincije Hebei, gospodin Li Hao bio je interesntnog stava po pitanju tehnologije: „živimo u vremenu velikih promena. Kada sam ja bio dečak, tehnologija nije bila toliko dostupna, znanje smo preuzimali iz knjiga. Tehnologija nama pomaže i olakšava život, ali tu moramo biti krajnje oprezni. Veštačka inteligencija ima mnogo veću moć učenja i prilagođavanja od nas, i u jednom trenutku će nas smatrati beskorisnim insektima, ako joj ne postavimo jasnu granicu.“
U današnjem svetu važno je očuvanje samostalnosti, autentičnosti i produktivnosti svake kulture, ali nadasve kulture humanosti, zaključili su učesnici sedmog Beogradskog kontrapunkta.
