Господин Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије, свечано је отворио скуп истакавши да је: „Београдски контрапункт прилика за разговор о питањима која се тичу заједничких и битних искустава, а на које се, са разних личних и геокултурних тачака, могу пружити различити одговори и разлике ускладити у један широко заснован поглед, као у музичком контрапункту.“
Потом је модераторка скупа Тијана Палковљевић Бугарски, историчарка уметности и директорка Галерије Матице српске у Новом Саду, преузела реч и учесницима поставила интересантна проблемска питања о идентитету, медијима и вештачкој интелигенцији, али и то на који начин културно стваралаштво, културна далатност и културна политика могу конкретно да допринесу превазилажењу подела и сукоба.
Никола Коља Божовић, сликар и редовни професор Факултета примењених уметности у Београду указао је на то да „култура у данашњем свету може и треба да освести људе, да их преобрази… јер је једини могући преображај човека – духовни“.
Филозофкиња, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду госпођа Дивна Вуксановић имала је полемичке ставове: „Људи су другост, сваки човек мора имати другог, са којим се прожима и допуњује… Данања култура је контаминирана ратом, и унутар културе владају ратови. Али, знате ја сам скоро видела неку слику на друштвеним мрежама где су деца из ратног подручја на рушевинама поставила театар. И то је главна порука савременог тренутка – култура живи преко деце из рушевина.“
Историчару, професору Одељења за античку историју Универзитета у Будимпешти господину Петру Катоу посебно је била занимљива тема технологије која је одувек део људског света: „иако створена да на различите начине помогне човеку у свим питањима, технологија никада неће решити све проблеме, јер она стално генерише нове проблеме.“
Јања Ракуш, списатељица, филмска ауторка и визуелна уметница из Словеније била је мишљења да се у свету технологије, управо појавом друштвених мрежа поделе продубљују. „Данас су по мени медији постали бескорисни, Са појавом лажних вести и са разним могућностима вештачке интелигенције управо медији праве ратове. Вештачка интелигенција је већ овде, тога морамо бити свесни… мислим да деца у школи морају да уче програмирање јер ако не кодирате, бићете кодирани.“
Кинески песник, прозни писац и књижевни критичар, професор на Факултету за књижевност Универзитета провинције Хебеи, господин Ли Хао био је интереснтног става по питању технологије: „живимо у времену великих промена. Када сам ја био дечак, технологија није била толико доступна, знање смо преузимали из књига. Технологија нама помаже и олакшава живот, али ту морамо бити крајње опрезни. Вештачка интелигенција има много већу моћ учења и прилагођавања од нас, и у једном тренутку ће нас сматрати бескорисним инсектима, ако јој не поставимо јасну границу.“
У данашњем свету важно је очување самосталности, аутентичности и продуктивности сваке културе, али надасве културе хуманости, закључили су учесници седмог Београдског контрапункта.
